Насловна Вести Производња соларне енергије није недостижна

Производња соларне енергије није недостижна

600
0
Извор: Локални одговор
Време читања: 3 минута

„Постављањем фотонапонских соларних панела, односно изградњом соларне електране на крову ваше куће и стицањем статуса купац-произвођач (прозјумер), на брз и ефикасан начин производите зелену енергију и тиме смањујете сопствене трошкове потрошње струје, помажете заштити животне средине и очувању квалитета ваздуха, што је поготово важно у Ваљеву“, рекао је на инфо сесији у Центру за културу Владан Шћекић из Центра за унапређење животне средине.

На скупу који је организовао Локални одговор из Ваљева са циљем информисања суграђана о свим аспектима производње електричне енергије преко соларних панела, Шћекић је констатовао да ће цена струје наставити да расте, тако да ће исплативост соларних електрана бити убрзана.

Извор: Локални одговор

„За годишњу потрошњу од 7.200 киловатчасова струје потребна је соларна електрана од 6 киловата, што је сасвим пристојна снага. Имајући у виду да се рачуна да је цена уређаја за соларну електрану 1.200 евра по киловату инсталисане снаге, за електрану снаге 6 киловата биће вам потребно око 7.200 евра. Притом се до 50 одсто те вредности може добити као субвенција Министарства рударства и енергетике и локалних самоуправа кроз Програм енергетске санације стамбених зграда, породичних кућа и станова. Неке банке нуде и повољне кредите за ову намену, са делом неповратних средстава. Соларне електране се врло брзо монтирају, лиценциране фирме то ураде за дан-два, притом припремају и потребну документацију.“

Усвајањем Закона о изменама и допунама Закона о енергетици и Закона о коришћењу обновљивих извора енергије, Србија је направила корак ка енергетској транзицији. Усвајањем ових закона први пут је уведен институт „купац-произвођач“ који, осим правних лица, омогућава и појединачним домаћинствима учешће на тржишту електричне енергије. Србија у овом погледу касни за земљама Европске уније, али је за нешто више од годину дана око 1.200 домаћинстава и преко 400 предузећа инсталирало соларне електране, тако да можемо рећи да постоји интересовање грађана и привреде за статус „купац-произвођач“.

Купац-произвођач електричну енергију произведену из своје соларне електране користи за сопствену потрошњу, а вишак испоручује у електродистрибутивни систем Републике Србије, уз могућност да те киловате „повуче“ када му је производња соларне енергије мања (у зимском периоду, рецимо). Свакако да постоји још доста изазова у овом процесу: садашњи начин обрачуна није повољан за „купце-произвођаче“ због чега је потребно усагласити пореско законодавство јер Министарство финансија обрачунава ПДВ и акцизе на укупну потрошњу, а не само на разлику између преузете и потрошене количине електричне енергије. Такође је препорука цивилног сектора да се повећају субвенције и поједноставе процедуре за њихово коришћење.

Осим учешћа у енергетској транзицији наше земље ка обновљивим изворима енергије, смањењем производње струје из фосилних горива утичемо на побољшање квалитета ваздуха, ублажавање климатских промена и заштиту животне средине. Уједно је то и помоћ електроенегретском систему земље и држави, имајући у виду велику потражњу за енергијом на светском тржишту.

Владимир Пантић из Локалног одговора говорио је о партиципативности и транспарентности локалних енергетских политика. Разговор је водио Ђорђе Петковић, председник удружења Локални одговор.

Извор: Локални одговор

Овај догађај је организован у оквиру пројекта Београдске отворене школе и Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину „Цивилно друштво за енергетску транзицију“, који се спроводи уз финансијску подршку Британске амбасаде у Београду. Ставови и мишљења аутора изнети на овом догађају не изражавају неминовно ставове Амбасаде, Београдске отворене школе и Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину и за њих је искључиво одговоран аутор.

Обавештење:
Министарство рударства и енергетике је 13. јуна 2023. године отворило јавну расправу о Интегрисаном националном енергетском и климатском плану Републике Србије (ИНЕКП) који се односи на период до 2030. године са пројекцијама до 2050. године. Јавна расправа траје до 28. јула ове године. Како би се подстакло и олакшало учешће у овом процесу Београдска школа је покренула интернет портал који може помоћи заинтересованима да се укључе у јавну расправу слањем предлога и коментара. Порталу се може приступити на адреси https://javniuvid.bos.rs/inekp/. Рок за слање коментара је 28. јул до краја дана.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име