Производња соларне енергије није недостижна

„Постављањем фотонапонских соларних панела, односно изградњом соларне електране на крову ваше куће и стицањем статуса купац-произвођач (прозјумер), на брз и ефикасан начин производите зелену енергију и тиме смањујете сопствене трошкове потрошње струје, помажете заштити животне средине и очувању квалитета ваздуха, што је поготово важно у Ваљеву“, рекао је на инфо сесији у Центру за културу Владан Шћекић из Центра за унапређење животне средине.

На скупу који је организовао Локални одговор из Ваљева са циљем информисања суграђана о свим аспектима производње електричне енергије преко соларних панела, Шћекић је констатовао да ће цена струје наставити да расте, тако да ће исплативост соларних електрана бити убрзана.

„За годишњу потрошњу од 7.200 киловатчасова струје потребна је соларна електрана од 6 киловата, што је сасвим пристојна снага. Имајући у виду да се рачуна да је цена уређаја за соларну електрану 1.200 евра по киловату инсталисане снаге, за електрану снаге 6 киловата биће вам потребно око 7.200 евра. Притом се до 50 одсто те вредности може добити као субвенција Министарства рударства и енергетике и локалних самоуправа кроз Програм енергетске санације стамбених зграда, породичних кућа и станова. Неке банке нуде и повољне кредите за ову намену, са делом неповратних средстава. Соларне електране се врло брзо монтирају, лиценциране фирме то ураде за дан-два, притом припремају и потребну документацију.“

Усвајањем Закона о изменама и допунама Закона о енергетици и Закона о коришћењу обновљивих извора енергије, Србија је направила корак ка енергетској транзицији. Усвајањем ових закона први пут је уведен институт „купац-произвођач“ који, осим правних лица, омогућава и појединачним домаћинствима учешће на тржишту електричне енергије. Србија у овом погледу касни за земљама Европске уније, али је за нешто више од годину дана око 1.200 домаћинстава и преко 400 предузећа инсталирало соларне електране, тако да можемо рећи да постоји интересовање грађана и привреде за статус „купац-произвођач“.

Купац-произвођач електричну енергију произведену из своје соларне електране користи за сопствену потрошњу, а вишак испоручује у електродистрибутивни систем Републике Србије, уз могућност да те киловате „повуче“ када му је производња соларне енергије мања (у зимском периоду, рецимо). Свакако да постоји још доста изазова у овом процесу: садашњи начин обрачуна није повољан за „купце-произвођаче“ због чега је потребно усагласити пореско законодавство јер Министарство финансија обрачунава ПДВ и акцизе на укупну потрошњу, а не само на разлику између преузете и потрошене количине електричне енергије. Такође је препорука цивилног сектора да се повећају субвенције и поједноставе процедуре за њихово коришћење.

Осим учешћа у енергетској транзицији наше земље ка обновљивим изворима енергије, смањењем производње струје из фосилних горива утичемо на побољшање квалитета ваздуха, ублажавање климатских промена и заштиту животне средине. Уједно је то и помоћ електроенегретском систему земље и држави, имајући у виду велику потражњу за енергијом на светском тржишту.

Владимир Пантић из Локалног одговора говорио је о партиципативности и транспарентности локалних енергетских политика. Разговор је водио Ђорђе Петковић, председник удружења Локални одговор.

Овај догађај је организован у оквиру пројекта Београдске отворене школе и Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину „Цивилно друштво за енергетску транзицију“, који се спроводи уз финансијску подршку Британске амбасаде у Београду. Ставови и мишљења аутора изнети на овом догађају не изражавају неминовно ставове Амбасаде, Београдске отворене школе и Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину и за њих је искључиво одговоран аутор.

Обавештење:
Министарство рударства и енергетике је 13. јуна 2023. године отворило јавну расправу о Интегрисаном националном енергетском и климатском плану Републике Србије (ИНЕКП) који се односи на период до 2030. године са пројекцијама до 2050. године. Јавна расправа траје до 28. јула ове године. Како би се подстакло и олакшало учешће у овом процесу Београдска школа је покренула интернет портал који може помоћи заинтересованима да се укључе у јавну расправу слањем предлога и коментара. Порталу се може приступити на адреси https://javniuvid.bos.rs/inekp/. Рок за слање коментара је 28. јул до краја дана.