Веселом цвркутању птица се сви радујемо већ почетком пролећа. Својим мелодичним песмама, раздраганошћу и вештим скакутањем по гранчицама, птице певачице нас свакодневно увесељавају, а неке чак и очаравају. Поред својих песама, које уче да певају још у најранијој фази развоја, способне су да праве измене и стварају нове мелодије.
Птићи уче да певају од својих родитеља, а касније и од других одраслих јединки, копирајући њихове песме, које увежбавају до савршенства. Певају захваљујући посебном органу – сиринксу, који се налази на дну њиховог душника. Вокализација певачица укључује и велики број кратких, једноставних звукова – позива, путем којих оне међусобно комуницирају.
Песмице и позиви звуче другачије и користе се у различите сврхе. Песме су дугачке, покрећу их углавном мужјаци током пролећа и лета, и користе их за удварање и означавање територије. Позиви се користе, најчешће, како би се међусобно упозориле на опасност, или ради окупљања јата.
Птице певачице су малих димензија и имају специјализована стопала, са три прста са предње стране и једним прстом окренутим ка споља, који им олакшавају одржавање и окретање на гранама.
Од око 10 хиљада познатих врста птица у свету, више од половине припада реду певачица (врапчарки). У Србији је забележено око 360 врста птица, а у даљем делу текста подсетићемо се који су то најбољи певачи на нашим просторима.
Црни Кос
Предивну и мелодичну песму црног коса можемо чути током целог пролећа, у раним јутарњим и вечерњим сатима. Најчешће пева са највиших површина које су му доступне, као што су врхови дрвећа или кровови кућа. Мужјаци коса су потпуно црни, са жућкасто-златним кљуном, док су женке и птићи доста светлији. Распрострањен је готово свуда у Европи, западној Азији и северозападној Африци, а људи су га пренели и у Аустралију и на Нови Зеланд. Кос је птица станарица и припада породици дроздова.
Штиглић
Штиглић, или чешљугар, је једна од најлепших птица певачица у Србији. Одраслу јединку можемо да препознамо по јарко црвеном перју на лицу и жуто-црним крилима и репу. Штиглићи су веома ситне, крхке, опрезне, али друштвене птице. Живе у свим крајевима у близини људи, као што су паркови, воћњаци или рубови шума. Насељавају Европу, изузев северног дела, север Африке и западне и централне делове Азије. Штиглићи су птице станарице и птице селице. Припадају породици зеба и строго су заштићена врста у Србији.
Плава сеница
Брза, радознала, веома активна и спретна, плава сеница се убраја у једне од најинтелигентнијих птица на свету. Пева веома весело и гласно, користећи високе тонове. Име је добила по плавом перју које се истиче на њеној глави, леђима и крилима, у комбинацији са белим, жутим и црним нијансама. Јавља се у свим типовима шума, у већем делу Европе и западном делу Азије. Плаве сенице су углавном станарице. Код нас поред плавих, живе и друге врсте сеница, попут велике сенице, сиве сенице, дугорепе сенице и многих других. Плаве сенице из северних делова Европе се зими селе у наше крајеве.
Црвендаћ
Црвендаћ је препознатљив по свом упадљивом црвенкастом перју на врату, грудима и глави, које је у контрасту са смеђим и белим перјем на осталим деловима тела. Веома је мала птица, дугачка око 15 cm, али врло окретна и живахна. Његова песма најављује пролеће, почетком марта, и траје од раних јутарњих часова до сумрака. Током јесени, најчешће напушта наше крајеве, мада се и током зиме може видети. Насељава готово читаву Европу и северне делове Африке. Припада породици мухарица.
Цајзла
Цајзла, чижак, цајзлић или жутарица, једна је од најмањих птица из породице зеба и најближи рођак европског канаринца. И цајзлић спада у веома енергичне и раздрагане птице. Вешто се пење и скакуће по гранчицама, или виси са њих наглавачке када је у потрази за храном. Углавном живи у шумама широм Европе, где је у највећем делу птица станарица, али насељава и делове источне Азије. Током зиме, јавља се у северним деловима Африке. Цајзла је такође строго заштићена врста у Србији.
Славуј
Славуј спада у једне од најпознатијих и најбољих певача на свету. Постоје две врсте славуја, мали и велики славуј. Обе врсте су селице, али на нашим просторима се гнезди само мали славуј. Припада породици мухарица. Ретко кад га можемо запазити, с обзиром на то да има веома неупечатљиво смеђе перје које се стапа са околином. Међутим, његову песму, коју на пролеће пева дању и ноћу, увек можемо чути. Након што направе гнездо, славуји престају са певањем, а птићи уче да певају од својих родитеља тек следећег пролећа.
Зелентарка
Зелентарка, зелендур или кринглов, припада породици зеба. Настањује целу Европу, Малу Азију, најсеверније делове Африке, па чак и Аустралију и Нови Зеланд, где су је људи настанили. Зелентарка је и станарица и селица, честа у шумским стаништима, парковима, баштама, воћњацима, али и на отвореним просторима и у насељима. Њена пискава и мелодична песма се чује већ почетком марта. Мужјаци су жућкасто-сиве боје, што заправо ствара илузију да су „зеленкасти”. Женке су доста тамније и код њих преовладава сива боја.
Царић
Царић је сићушна птица, тешка свега десетак грама, али са веома гласном и живописном песмом. И мужјаци и женке су кестенастих боја и по изгледу подсећају на врапце. Спадају у врло немирне и брзе птице, а у случају када су узнемирени непрестано певају. Можемо их видети током целе године. Током зиме се најчешће, у већим групама, збијају у гнездима, пећинама, или у пукотинама у кори дрвећа и стена. Настањује Европу, најсеверније делове Африке и Азију. Царић је једини члан породице царића.
Пољска шева
Песма пољске шеве је увек била инспирација за многа књижевна дела. Углавном пева у лету, и то на већим висинама, па се врло лако може запазити. Поред тога, препознаје се и по малој ћуби на врху главе и дугачком репу. Спада у птице селице, а њено станиште обухвата влажна и мочварна подручја, степске области и травнате планинске висоравни. Пољска шева је широко распрострањена у умереним областима Европе и Азије, и у планинским деловима северне Африке. Припада породици шева.
Конопљарка
Конопљарка, анифлан, или црвена конопљарка, је веома лепа птица из породице зеба. Мужјаци имају црвенкасто перје на грудима и на врху главе, док су женке витке, са смеђим и белим нијансама перја. Конопљарка живи широм Европе, у средњој Азији и Африци, углавном на отвореним површинама, баштама и парковима. У исхрани користи семење различитих врста биљака и конопљу, по којој је добила назив. Спада у птице селице и станарице.
У Србији је, нажалост, криволовом погођен велики број птица, међу којима су посебно угрожене птице певачице. Поред нелегалног убијања, у злочине над птицама се убраја и њихово заробљавање и држање у кавезима. Птице певачице због својих пријатних песама и лепоте често завршавају на тезгама на пијацама, вашарима, или се продају преко огласа. Дешавало се да се на београдским пијацама продају и строго заштићене врсте. Најчешће жртве међу певачицама су чешљугар, цајзла, зелентарка, зимовка, конопљарка, али и косови.
Овим проблемом се активно бави Тим за борбу против криволова у оквиру Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. Уколико приметимо било какав вид злочина над птицама, било да се ради о убијању или њиховом трговином, можемо пријавити надлежнима и на тај начин помоћи у борби против криволова у Србији.
Поред поменутог тима, надлежни органи задужени за криволов су: Завод за заштиту природе Србије, Министарство унутрашњих послова, Покрајински завод за заштиту природе, Републичка инспекција за заштиту животне средине, Покрајинска инспекција за заштиту животне средине, Републичка шумарско-ловна инспекција и Покрајинска шумарско-ловна инспекција.
Друштво за заштиту и проучавање птица Србије омогућило нам је и једну веома корисну апликацију, под називом Птице на длану, помоћу које можемо да идентификујемо птицу коју смо видели. Она укључује око 250 врста птица са територије Србије, а уз сваку врсту птице иде и кратак опис и илустрација. За многе врсте птица постоје видео снимци и звуци оглашавања.
