Насловна Свет око нас Вода Може ли река Млава да одбрани саму себе

Може ли река Млава да одбрани саму себе

1679
0
Рад ученица: Теодора Стекулац и Анђелија Милосављевић
Време читања: 5 минута

Гледајући реку Млаву очима детета видели бисте једну прелепу другарицу за игру. Почев од њеног врела у Жагубици, у чијој тамнозеленој боји немирни дечји погледи трагају за албино пастрмком, да сазнају да ли је њено постојање легенда или истина, њена смарагдна боја заиста делује нестварно. Ипак, она je несебично дели са Крепољинско-крупајском и Жагубичком котлином.

Фото Марија Траиловић

Одрасли би, по ко зна који пут, расправљали о томе како Млава понире из Кучајских планина као Тисница и да тек испод планине Бељанице, када стигне у Хомоље, добија своје данашње име. Старији би памтили место са којег је њен ток измешетен и сваки пут када би река плавила обале Петровца, говорили би да је то њена освета. А они најстарији, они би препричавали сеобе људи из насеља Свине поред обала реке Млаве, онако како су их запамтили из прича својих предака.

Мењајући своју боју, ширину тока и примајући притоке са леве и десне стране, Млава се пробија кроз Горњачку клисуру и стиже до центра своје регије у Петровцу. Заједно са Јошаничком и Бистричком реком путује у сусрет највећим притокама, Чокордину и Витовници, и стиже до свог финалног назива – Топла Млава, пре него што утекне у рукавац Дунава. Географима је назив тог места спајања занимљивији као Дивља Млава, јер како другачије назвати реку немирног тока и каменитог корита која на извору формира језеро? Тим језером, вртачама, коначном дубином до којих покушавају да досегну ронилачка друштва која је посећују, започињу многа истраживања о овој реци. 

Хомољска капија, коју представља клисура у горњем току Млаве, отвориће вам врата за пут до планине Кучај, Ресавске пећине или споменика Лисине између два водопада.  Ту вредни пчелари уче младе колико им планина, река, биљка и ветар пружају могућности да стварају, да хране себе и друге, да  живе мирним животом док се преносе приче о хајдучији из прошлости, хомољском пиву, меду, сиру, ракији…                 

На Чваринцу, излетишту поред Манастира Горњак, Млава поји све излетнике бистром, хладном водом, а верницима пружа душевни мир. Песника и сликара Ђуру Јакшића је инспирисала да напише три песме и у њима помене „камениту Млаву која пресеца љуту гору.”                                                                                          

О реткој природној појави, која ову реку чини тајновитом, круже легенде. Верује се да је испосник Свети Григорије ућуткао реку Млаву не би ли разговарао са кнезом Лазаром, због чега мештани овај крај називају Вода која ћути. Друга легенда о Тишини, како се још назива део тока на којем Млава  „ћути”, говори да су људи, гора, птице, река, да је све занемело када је стигла вест о изгубљеној Кососвској бици. Кнез Лазар у том делу подиже цркву у славу Ваведења пресвете Богородице. 

Често мењајући свој назив, Тeko Mining, данашње место експлоатације камена отпочело је са радом само пар година касније након послератне изграђене пруге узаног колосека Петровац–Ладне воде ради тадашње експлоатације шума. Чланови петровачког мото-клуба овај део уз саму обалу реке Млаве гледају очима заљубљеника природе и тишине којом само одзвањају изабрани звуци Midnight Riders-а.                   

Удружење ликовних уметника Петровца на Млави на својим изложбама је приказивало како види њену провидност у спектру боја од зелене до смеђе. На тренутак река изгледа као да застаје да позира сликару. Драган Милосављевић реку представља као разиграну балерину која врти своју бесконачну пируету између Каменова и Петровца према Стишкој равници.

Драган Милосављевић

Планинским током на изворишту, Млава се Горњачком клисуром пробија до свог мирног тока и равничарског плеса у Стигу, окупљајући у својој долини многобројне манастире. Делимично сачувани делови манастира Благовештење зазиданог у пећини и окренутог ка клисури умели су да покажу своју моћ у време највећег бујања реке Млаве, онемогућавајући пролаз путем. Манастир Горњак на левој обали реке Млаве, добио је име по ветру а манастир Витовница по истоименој реци која се улива у Млаву. Заова, Брадача и Рукумија су манастири  о чијем настанку сведочи легенда о страдању сестре Јелице. Из Милатовца, на путу између Жагубице и Рибара, Млава са собом носи и чува тајну о пореклу камена којим је изграђена Тршка црква, о њеном настанку и ктитору.  

Људима Млава дозвољава да је својатају и да говоре како су њени вирови најлепши у оним селима из којих они сами долазе. Пецарошима нуди задовољства мушичарењем и ловом на поточну пастрмку која заједно са речним раковима сведочи о чистоћи воде.

Помаже пливачима за часни крст на Богојављење, покушавајући да повећа свој водостај, али јој то након изградње деривационе мини-хидроелектране у Крепољину више не полази за руком. Своје речно крило пружа многобројним етно ресторанима ради неговања традиције овог краја. Раскошни и луксузно опремљени апартмани у долини Млаве чекају да их пронађете, али не као мотиве на календарима, рекламним плакатима или блоговима. 

Рибарско подручје „Млава” на водотоковима Дунава, Пека, Ресаве и Млаве носи њено име, простирући се до граница Националног парка „Ђердап”. Једна катастарска парцела је понела назив управо по Млави, а такође и први радио, телевизија  и одред извиђача у Петровцу, као и фудбалски клубови у околини. 

Фото: Радосављевић Милан

„Млава није сама” је грађанска иницијатива која позива и окупља заинтересоване људе за одбрану од еколошких опасности. Део је имена петровачке еколошке организације  „Млавска војска” која заједно са грађанима покушава да Млаву избрише са списка угрожених река.

Са било којег летовања да се врате, грађани Петровца и даље најбољи одмор проналазе на градској плажи. Градски рафтинг за неуморног мештанина Милана Ђорђевића организује се све док има заинтересоване деце и младих током целог лета.

Покушава река својом ниском температуром да све расхлади на најбољи начин у врелим данима, али и да их освести, да их пробуди, упозори и подсети на белешке Јована Цвијића које су предвиђале тотално пресушивање врела ове реке.

Пита ли неко реку шта она има да каже? Сећа ли се протесног скока против Фабрике одливака у Жагубици (ФОЖ), далеке 1982. године? Чува ли неко фотографију старог висећег моста у Петровцу или су светлости нових мостова и тениског терена избрисале сећања на воденични точак ресторана Кошута иигралишта Сунце? Памти ли када је последњи пут њено корито чишћено или сама мора да алгама реагује на измењене услове у животној средини? Да ли би лакше поднела експлоатацију камена, дрвета или воде? Да ли је пребројала колико пута је употребљено њено име за рекламне слогане?

Река чије је врело хидролошки споменик и чији је енергетски потенцијал велики уме да покаже колико је вредна. Уме да поруши све постављене бедеме и да пробије бране, само не може да победи човека. Опрашта ли му небројане депоније на својим обалама, прихвата ли промену боје своје воде, угинуле рибе, недозвољене градње и експлоатације? Хоће ли проговорити? Зар чека да нестане, да би научила људе колико им богатство представља?

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име