Одржан четврти састанак Мреже жена за природу и заштиту животне средине

У Еколошко информативном центру „Језеро Гружа“ у Книћу је од 23-25. јуна 2023. одржан четврти састанак Мреже жена за природу и заштиту животне средине.

Око двадесет активисткиња за заштиту животне средине из различитих крајева Србије окупило се последњег викенда јуна у Еколошко информативном центру „Језеро Гружа“ у Книћу да би разменило искуства и разговарало о будућим циљевима Мреже жена за природу и животну средину.

Подсетимо, Мрежа жена је основана у септембру 2020. године из потребе за бољим положајем жена у нарастајућем еколошком покрету, идентификовањем специфичних препрека и притисака са којима се жене суочавају и јачањем солидарности између активисткиња. Претходни састанци Мреже одржани су у Краљеву, Сремским Карловцима и Топлом долу.

Састанак у Книћу протекао је у ведрој и свима потребној атмосфери оснаживања у тренутку када су изазови борбе за заштиту природе све већи како због климатских промена тако и због растућег притиска на активисткиње и активисте који се противе инструменталном односу према природи, екстрактивистичкој привреди и друштвеној неправди.

Окупљање је почело јавном трибином са насловом „Жене, природа и пољопривреда у Србији: Утицај климатских промена на живот на селу“ одржаном у петак у 18 часова. На трибини су говориле Марица Живановић Пољо, еколошка активисткиња из нЕко брине за Левач из Левча, Ана Карановић, пољопривредница и еколошка активисткиња из удружења Укуси Копаоника из Рашке, Снежана Грујић, ко-оснивачица удружења Оаза сигурности из Крагујевца и Жаклина Живковић, извршна директорка Полекола и чланица Комитета Мреже жена за заштиту природе, док је модерирање поверено Иви Марковић, програмској директорки Полекола и чланици Комитета Мреже.

Тема панела био је живот жена у руралним крајевима, повезаност са условима животне средине и сезонским сменама у природи, са освртима на то како на тај живот утичу климатске промене. Многе делатности су нестабилне, а положај жена се због загађења компликује, наглашено је.

Говорнице су се усагласиле у закључцима да је и иначе тешки положај жена на селу отежан климатском кризом која угрожава пољопривреду. Односи друштвене и економске моћи унутар домаћинстава најчешће нису равноправни, жене зарађују мање и ређе су власнице некретнина и механизације, а економска криза теже погађа сиромашније и чини их додатно рањивима.

Тражење начина за прилагођавање новим несигурним условима у Србији додатно отежава неколико фактора: изостанак државних мера за помоћ пољопривреди са усмерењем државне администрације на промовисање екстракривних индустрија које угрожавају животну средину и пољопривреду; изостанак ефикасних стратегија за подстицање родне равноправности и помоћи женама, а конкретно пољопривредницама и сезонским радницама; катастрофалан третман сезонског рада у предметном закону; велико кашњење Србије у информисању становништва о размерама и значају климатских промена и кашњење у формулисању стратегије прилагођавања климатским променама у односу на реалне потребе и међународне обавезе.

„Ако ми сада нешто не урадимо генерацијама које долазе ће бити много теже, ако не и немогуће да живе одрживо“, закључила је једна од учесница.

Највише времена посвећено је едукацији и размени искустава учесница, ради чега је у оквиру затвореног дела програма одржано неколико предавања и радионица.

Прво предавање одржала је Вишња Баћановић из Gender Knowlegde Hub-а на тему “Шта је екофеминизам и зашто су жене и заштита животне средине тема”. Она је објаснила везу између експлоатације природе и односа доминације и подређености које владају у друштву. Такође је изнела статистичке податке који су указали на разлике у запошљавању, платама, давањима између жена и мушкараца. На радионици „Родно одговорно буџетирање у заштити животне средине и климатским променама из перспективе жена“ Вишња је објаснила учесницама састанка методе за праћење усмеравања финансијских средстава у области заштите животне средине и утицаја коју поједине врсте улагања имају на социоекономски положај жена. Примера ради, док улагање у јавни превоз као меру смањења загађења има позитивни утицај на живот жена, због структуре власништва индивидуалних аутомобила и мање заступљености жена међу возачима се може рећи да се електрични аутомобили промовишу од стране мушкараца, за мушкарце.

Кристина Тодоровић, адвокатица из Комитета правника за људска права –  YUCOM одржала је радионицу под насловом „Право на активизам: правна заштита активисткиња и активиста, казне, SLAPP и други притисци“. Тодоровић је представила ситуације из своје праксе, у оквиру које је заступала многе неосновано оптужене активисткиње и активисте. Свој допринос је дало и неколико чланица Мреже које су и саме већ трпеле мање или веће притиске од стране политичких и економских актера. Чланство се подсетило да су SLAPP тужбе у Србији све чешћи начин вршења притиска на активисте, да је активизму претио да у пракси буде криминализован одбаченим Нацртом Закона о полицији, али и да и даље постоје услови за прогресивно деловање и окупљање, као и за одолевање притисцима у виду прекршајних и кривичних пријава.

Настављен је рад на вредносном позиционирању, стратешком усмеравању и организационој структури Мреже, као и дефинисању будућих активности. О вредностима за које се Мрежа залаже, њеним циљевима, начинима њиховог остваривања, чланству и структури одлучивања разговарано је на интерном састанку на основу анализе информација прикупљених на претходном састанку, а одлучивано демократски. Представљен је извештај Комитета Мреже и усвојен документ о Мрежи. На засебном интерном састанку разговарало се и о интерној и екстерној комуникацији.

Солидарност и одрживост су практиковане и разменом одеће, а учеснице су имале и прилику да се кроз стручно вођење упознају са еколошким статусом језера Гружа. Састанак је завршен дискусијом о постигнућима и планирањем будућих активности.

Састанак је одржан у Еколошко информативном центру „Језеро Гружа“ који се налази у општини Кнић у релативној близини језера и представља место за окупљање, информисање, едукацију за све генерације које повезује заинтересованост за природу, очување вода и живог света. Изградили су га оснивачи удружења Екомар са намером да не једном јединственом простору јавности приближе значај очувања водених копнених екосистема и живог света у њима.

Састанак Мреже жена за природу и заштиту животне средине је део активности ЕКО-СИСТЕМ програма подршке мрежама организација цивилног друштва које се баве животном средином и климатским променама, који реализују Млади истраживачи Србије, а подржава Шведска.