Недељно поподне код куће? Може. Ћебенце? Може. Кокице? Може. Одличан документарац? Наравно! Док траје зима, ево идеје како да квалитетно проведете време у топлом дому и успут научите нешто ново. Нудимо вам листу од шест еколошких документарних филмова који су до сада већ имали на хиљаде и хиљаде гледалаца широм света.
1.„Плаво срце – Борба за последње дивље реке Европе“ (Blue Heart, The Fight to Save Europe’s Last Wild Rivers, 2018) свакако је документарац вредан ваше пажње и времена. Дубоко емотиван приказ локалних заједница које се боре за очување својих брзих бистрих река отвара у гледаоцу један нови спектар размишљања и сагледавања проблема које изазивају све чешће изградње деривационих минихидроелектрана. Хидроенергетска мапа Балкана овде на веома директан начин приказује размеру уништења природних лепота, а самим тим и смањење квалитета живота становништва које је уз те лепоте живело и уживало вековима.Овај документарни филм је пре свега настао као део кампање и борбе против хидроенергетских пројеката у Албанији, Македонији и Босни и Херцеговини. Филм је реализован управо на тим локацијама, уз по неку локацију у Словенији.
„Плаво срце” je плод вредног рада продукцијске куће Farm League, настао на захтев компаније спортске опреме Patagonia. Patagonia je поред овог филмског пројекта покренула и петицију која позива међународне банке да престану са улагањем новца у изградњу минихидроелектрана на Балкану.Филм је за сада преведен на чак четрнаест језика, а најављено је приказивање на преко пет хиљада локација у свету, иако није прошло ни свега годину дана од премијерног приказивања (април 2018. године).Овај документарац на упечатљив и јединствен начин поручује да борба за очување речне мреже Балкана уопште није лак задатак, да природа трпи поразе, али и да уједињено становништво све чешће побеђује и да је све спремније да се бори за еколошке циљеве.Кратки приказ филма можете погледати овде, а свакако ваља поменути и одличног Ендру Брда (Andrew Bird) који је овај документарац обогатио прелепом музиком.
2. Заједнички документарни филм два оскаровца, Леонарда Дикаприа и Фишера Стивенса, под називом „Пре потопа“ (Before the Flood, 2016), даје веома широк и складан низ информација за свакога ко жели бољи увид у повезаност између политичких одлука највећих светских сила, климатских промена и последица глобалног загревања. Дикаприо носи титулу амбасадора добре воље Уједињених нација за климатска питања и више од две деценије активно показује интересовање за екологију. Могло би се рећи да је овај документарац врхунац његовог залагања за ширење еколошке свести. Такође, овај филм представља покушај да се бар мало сагледа општа слика здравља наше планете, што би, према речима NASA астронаута Пирса Селера, било као када би мрав на леђима слона желео да разуме како слон заправо изгледа. Дикаприо путује по целом свету у том покушају – преко прашума Суматре, угрожених азијских острва, Арктика, Гренланда, Индије, Кине, Мајамија, и мноштва других места која су тренутно под највећим утицајем климатских промена. Једна од ствари које учимо путујући са Дикаприом је да су Гренланд и Арктик у најозбиљнијој опасности икада од тоталног отопљења. Арктик је као клима-уређај за целу северну хемисферу, каже др Енрик Сала у филму, и ако нестане, клима ће се драстично променити, а суше постати још катастрофалније него сада. Даље, филм нас опомиње да је последњи пут Земља доживела пораст температуре за 4 °С пре 4 милиона година, а да сада може да доживи и веће загревање искључиво због људског немара. Дикаприо у филм укључује и Елона Маска (Elon Musk), директора компаније Tesla Motors, па сазнајемо да се на територији Северне Америке доста инвестира у одрживе изворе енергије. Компанија Tesla гради гига-фабрику која ће по завршетку изградње представљати огроман извор одрживе енергије. Маск тврди да свега стотинак таквих гига-фабрика може да пружи енергију целом свету, али компанија Тesla не може да изгради све њих сама. Најснажнија порука овог филма свакако је моћ појединца да утиче на смањење загађења наше планете. Иако крупни кораци у решењу овог проблема зависе од дубинског мењања структуре светских економија, појединци свакако могу да убрзају тај процес тако што ће смањити конзумацију црвеног меса, престати са куповином производа која садрже палмино уље (јер производња палминог уља проузрокује масивне сече шума), и гласати за оне политичаре који апсолутно подржавају развој зелене економије и елиминацију употребе фосилних горива. Кратки приказ овог документарног филма можете видети овде, а филм као целина ће свакако пријати и највећим естетама, имајући у виду да је забележен врхунским камерама Националне Географије.
3.„Нелагодна истина“ (An Inconvenient Truth, 2006)
Иако је Ал Горов документарац пре скоро две године добио и свој наставак, свакако не треба прескочити овај. Оно што њега краси јесте изузетна једноставност и прецизност у приказивању веома комплексне теме какву представља глобално загревање. Ал Гор, бивши заменик председника САД, јасно износи доказе о повећању глобалне темепературе у последњих сто година, а као примарни разлог за то наводи управо људску активност у емитовању штетних гасова у атмосферу. Након тога, набраја три узрока овог проблема: велику насељеност, развој технологије и неспремност за нове изворе одрживе енергије. Документарац обилује примерима о тадашњим и будућим климатским променама, и то не само у Сједињеним Америчким Државама, већ и у свету. Оно што је посебно фасцинантно је чињеница да је Ал Гор већ 2006. године изнео у јавност научне чињенице о великој могућности топљења гренландског леденог омотача. Свега неколико година касније, испоставило се да је био апсолутно у праву. Оно што у филму видно стоји као константна порука јесте потреба да се моментално делује против оштећења озонског омотача и против загађења вадуха. Такође, овде се сагледава и моралност појединца и потреба за општим добром. Ал Гор је годинама еколошки активан, иако му у почетку нимало није било лако да своју поруку пренесе другима. Он сматра да ће сваки гледалац пронаћи ону истину која му даје највише простора за деловање у решавању проблема глобалног загревања, или ће једноставно све сматрати неважним и немотивационим.
Нелагодно сазнање да је управо човек највише угрозио планету и још нелагоднија истина о начинима на које је то остварио свакако треба да нам буду у жижи интересовања и натерају нас на драстичне промене. Овде можете погледати кратки приказ филма, а ваља знати да је управо ово документарно остварење обавезна литература на америчким универзитетима који изучавају еколошка питања и климатске промене.
Следеће недеље предложићемо вам још три документарца, а до тада уживајте гледајући неки са ове листе и свакако нам јавите своје утиске.
Hvala!