Жанр „еколошке уметности“, како је првобитно замишљен 1990-их на основу пракси насталих из касних 1960-их надаље покрива читав низ уметничких пракси које су, као социјално-еколошки начини ангажовања, обједињене заједничким принципима и карактеристикама као што су: повезаност, реконструкција и еколошко-етичка одговорност, а све са циљем освешћивања посматрача о потенцијално горућим темама из области екологије и заштите животне средине.
Еколошка уметност обухвата како традиционалне жанрове тако и модерну уметност, бавећи се етиком и заштитарским активизмом. За разлику од класичне уметности, она представља више од приказивања пејзажа или укључивања окружења у своје креације. Животна средина постаје уметничко дело, како би се подигла свест о штети коју наносимо истој и позвали на акцију. Загађен ваздух и океани, климатске промене, крчење шума и последице масовне потрошње на животну средину спадају у теме којима се савремена уметност у заштити животне средине бави кроз фотографију, сликање, драму, плес и скулптуру, између осталих дисциплина. Еколошка уметност користи природне, одрживе материјале попут земље, камења и биљног материјала, а често су природни фактори попут ветра и кише саставни део уметничног изражаја.
Пример Arte Povera инсталације; Чувени “Fingermaze” – Chris Drury
Током протекле деценије, како је глобалну кризу неодрживог развоја све теже игнорисати (са комбинованим ефектима климатских промена, масовним изумирањем врста итд.), интересовање за еколошка питања и сродне теме почело је да расте у свету уметности. У том контексту, ознаке „ecological art“ и „eco-art“ стекле су повећану пажњу, а често се везују и за термине „arte povera“, „art in nature“ и „land art“ који су свакако концепти који у основи имају исти циљ. Последњи од њих мења пејзаж постављањем уметничких дела великих размера, попут гигантских спирала, јаркова и рампи створених коришћењем самог земљишта или других природних материјала, како би изазвало реакције посматрачу. Први примери land аrt-a појавили су се у Сједињеним Државама крајем шездесетих који су временом били деградирани и на крају нестали услед ерозије.
“Breath of leaves” – Giuseppe Penone “Spiral Jetty” – Robert Smithson Скулптура Andy Goldsworthy-а
Три стуба на којима се заснива еколошка уметност:
- Подизање свести о опасностима са којима се суочава планета и промовисање њеног очувања.
- Подстицај комуникације и учешће грађана у заштити природе.
- Ангажовање утицајних институција при борби против климатских промена и штетних фактора који нарушавају животну средину.
Занимљиво је споменути да „аrte povera“ (сиромашна уметност) која се појавила у Италији у истом периоду као и „land art“ се одликује употребом „сиромашних“ сировина до којих се лако може доћи, попут земље, стена, биљака итд. Сврха је подстаћи на размишљање радом са материјалима и посматрањем његових специфичних квалитета. То су дела која одбацују комерцијалну страну уметности, која захтевају јавну интервенцију и која се временом трансформишу услед природног процеса распадања.
Неки од најпознатијих уметника из ове области су:
- Herman de Vries: овај холандски вајар (1931), са седиштем у Немачкој, један је од претеча савремене еколошке уметности. Његова дела представљају природне предмете из целог света сакупљане и склапане у целине како би се истакао њихов биодиверзитет.
- Andy Goldsworthy: британски вајар и фотограф (1956) који већ две деценије прави невероватне креације, а сигурно сте макар некад наишли на неко од његових дела. Познат је по привременим радовима у шумама и воденим коритима које ствара својим рукама.
- Joseph Beuys: овај мултидисциплинарни немачки уметник (1921-1986) створио је „7000 Oaks“, једно од најзначајнијих дела еколошке уметности 20. века. Уметник је са својим тимом употребио 7000 храстова да би обновили и пошумили неколико изузетно загађених подручја.
- Robert Smithson: амерички уметник (1938-1973) који је стварао дела великих размера, од којих је једно било чувено „Spiral Jetty“ у Великом сланом језеру у Јути. Преминуо је у авионској несрећи док је тражио место за своје наредно дело.
- Andrew Rogers: Његов скулпторски пројекат Ритмови живота (Rhythms of Life) спроведен је 1998. године, а састоји се од 51 монументалне камене скулптуре у чак 16 земаља.
