Сове су одувек биле једне од најинтересантнијих птица за изучавање и имају велики значај за човека. Грчка богиња мудрости, Атина, поред себе је увек имала сову, због чега ова птица представља симбол мудрости. Сове су ноћне птице, припадају реду Strigiformes, услед чега имају специфичну анатомију и морфологију и воде другачији начин живота у односу на остале грабљивице.Ушне шкољке су им постављене на различитој висини, што им омогућава да боље чују. Сове свој плен лове ноћу, захваљујући нечујном лету и одличном виду. Структура пера им је другачија у односу на друге грабљивице. Највећи део пера, који називамо заставица, код њих је свиленкаст или вунаст.
Претежно се хране ситним сисарима, углавном глодарима. С обзиром на то да сове не могу да сваре кости и кожу свог плена, оне их избацују у виду гвалица. Анализом тих гвалица можемо да утврдимо шта и колико је једна сова појела. Неке врсте сова у току године могу појести око 1000 глодара. Највећи број глодара које поједу јесу они које улове на њиви, а то су углавном мишеви, пацови или пухови (Muscardinus avellanarius), волухарице (Microtus arvalis) и остали ситни глодари. У данашње време, велике површине које се обрађују подразумевају коришћење великог броја хемијских средстава који на веома негативан начин могу утицати на животну средину. Из тог разлога треба размотрити начине на које можемо смањити број различитих хемијских средстава који се користе у пољопривреди, а у најбољем случају их у потпуности уклонити.
Како можемо смањити количину родентицида који се користе против глодара на њивама? Уколико бисмо поставили одговарајуће стубове по ободима поља, одакле би грабљивице могле посматрати свој плен, оне би могле лакше могле да га уоче, самим тим би га и лакше уловиле. Што сове и грабљивице више једу, то је мање хемијских средстава потребно за одржавање њива. Самим тим је и мање угрожена животна средина. Зар не би било дивно да на тај начин допринесемо очувању наше околине? Ја мислим да би ☺