Насловна Активизам и едукација Никад ближи „Србији без крзна“

Никад ближи „Србији без крзна“

8412
0
Време читања: 4 минута

Са поносом можемо да кажемо да је како код нас, у Београду, тако и у градовима региона: Сарајеву, Будимпешти и Софији забележен невероватан одзив активиста на маршу за забрану употребе природног крзна! „Fur Free Forever” окупља активисте за заштиту животиња и заштитаре животне средине, који планирају да наставе са кампањом све док се не затвори и последња фарма за производњу крзна у Србији и земљама региона. Према очекивањима организатора, фарме за узгој крзна у Србији и Бугарској требало би да буду потпуно забрањене до краја ове године. Што се тиче Босне и Херцеговине, забрана је требало да ступи на снагу 01.01.2018. али је одложена па је транзициони период продужен до 2028. године.

За почетак једна чињеница: производња 1 kg крзна од визона једнака је емисијском фактору од око 110 kg CO2, што је једнако загађењу при вожњи аутомобилом дужом од 1.250 km. Обзиром да је за 1 kg крзна потребно око 11 животиња, а да оне просечно поједу око 560 kg хране за свог живота, морате признати да је одрживост ове индустрије прилично неефикасна и да се врло лако може довести у питање.

Визон (амерички нерц)

Утицај производње крзна упоређиван је са производњом других текстилних материјала и показало се да од 18 различитих питања везаних за животну средину као што су климатске промене, еутрофикација и токсичне емисије, кроз чак 17 ставки је производња крзна знатно штетнија од других индустрија текстила. Притом, утицај на климатске промене и животну средину није висок само у поређењу са производњом тканина него и при производњи других сировина – ретко која индустрија може да се пореди са загађењем које се постиже производњом природног крзна.

Истраживања у којима су поредили штетност производње природног и вештачког крзна показала су да вештачко крзно има чак 5 пута мање штетан утицај на животну средину, а да је притом животни век оба крзна једнак. Наравно, треба додати да су и алтернативни материјали далеко еколошки здравији, како за човека тако и животно окружење.

Да ли знате да одећа од природног крзна садржи веома опасне и канцерогене хемикалије, алергене, као и хемикалије које изазивају ендокрине поремећаје? Крзно и кожа животиња се снажно третира хемикалијама како би се спречила разградња коже животиња – помоћу тешких метала, органских растварача, органохлорних пестицида, полицикличних ароматичних угљоводоника и редукованих органских нитратних једињења. У индустрији производње природног крзна користи се чак преко 300 различитих хемикалија, те поред утицаја на здравље човека и отпадни материјали имају велик удео при истицању штетности ове индустрије по животну средину тиме што се директно загађују воде, а самим тим и земљиште.

На нашем поднебљу покренута је регионална кампања „Fur Free Forever” која представља покрет који je успоставилo 5 организација из 5 земаља, са коначним циљем да се постигне забрана за производњу природног крзна широм региона и даље. Око 250.000 животиња се убија у овим земљама: визони, чинчиле, ангорски зечеви и лисице. Званична законска забрана производње природног крзна у Србији треба да ступи на снагу 1. јануара 2019. године и управо зато је увођење ове забране под великом претњом. 10 година је било и више него довољно да крзнари у датом року затворе своје фарме или пређу на обновљивије облике производње, међутим како имају велики лични интерес и добит, ради се на томе да се забрана нелегално продужи или што је најгоре – избрише.

Одбранимо закон!

Да ли се и Ви залажете за #furfree Србију? Ево и прилике – потписивањем петиције на следећем линку:

Петиција – забранимо узгој крзнашица у Србији

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име