Прогноза: Шта нам доносе климатске промене?

Глобално загревање је појава која је присутна и која се дешава, веровали ми у њу или не. Да ли би се планета Земља загревала на исти начин и истим темпом да ми не емитујемо гасове стаклене баште у атмосферу? – Не знамо. Оно што знамо: Емитовањем угљен-диоксида, метана и осталих гасова стаклене баште у атмосферу, знатно убрзавамо процес глобалног загревања и веома је битно да схватимо шта то значи за наш свакодневни живот.

Ако вам кажем да су прогнозе да ће се у Београду, до 2100. године, просечна температура повећати за 8.3 °C, да ли можете да претпоставите како ће то да изгледа?

Да бисмо лакше замислили, направићемо поређење:

У Београду ће се живети као у Алепу (Сирија). Да, биће веома топло.

Ова поређења, наравно, нису моја нагађања. Climate Central је, у сарадњи са Светском метеоролошком организацијом, направио веома корисну мапу на којој можете да проверите на који ће град личити онај који вас интересује, 2100. године.

Према садашњој прогнози – град који ће претрпети највеће загревање јесте Софија (Бугарска). Затим следи Скопље (Македонија) и на трећем месту је Београд (Србија).

Ми још и можемо да замислимо, у реду, у Београду ће бити као у Алепу. Али, веровали или не, у Картуму (Судан) биће топлије него што је данас игде на планети. Дакле – незамисливо.

Ове прогнозе се односе на ситуацију која наставља данашњи тренд емисије гасова стаклене баште. Уколико би се проценат емисије смањио у државама које њему највише доприносе, загревање би се двоструко успорило.

Према последњим извештајима, државе које емитују највише угљен-диоксида (путем сагоревања фосилних горива) су:

Надамо се да ће развијене земље, али и оне у развоју, коначно престати да окрећу главу пред овим проблемом. Овде се не ради толико о очувању планете – планета ће преживети. Питање је, да ли ћемо ми?