Деривационе мини хидроелектране су горућа тема ове године. Већ смо писали о њима, детаљно, како бисте разумели о чему се ради и зашто уопште постоји проблем. Више о њима можете прочитати ОВДЕ.
Организација Центар за креирање политика – ЦКП, спровела је истраживање међу грађанима Републике Србије, о актуелној теми градње деривационих мини хидроелектрана (у даљем тексту МХЕ). У наставку текста вам преносимо њихов извештај у целости:
„Наиме широм територије наше државе планирана је изградња 500 оваквих МХЕ, што је убрзо изазвало незадовољство код грађана, и то првенствено код оних који живе уз или близини сливова река, а на којима је планирана изградња МХЕ. Оно што карактерише ове електране јесте да се оне граде на токовима који су заправо јако мали, па се често и поставља питање да ли су то и реке. Грађани су устали против ове градње спречавајући инвеститоре да граде оно што су наумили. У јавности се повела велика расправа да ли је добро градити МХЕ, или се окренути неким другим алтернативним изворима добијања енергије. Исто тако ове градње су дошле и до судских спорова како би се доказало ко има за право. Баш из ових разлога као организација која се бави темама екологије и заштите животне средине желели смо да испитамо шта грађани мисле о овој актуелној теми, али и да проверимо њихову информисаност о градњи МХЕ и сличним питањима везаним за саму градњу. Притом занимало нас и колико знају о самим МХЕ тј. неким од њихових карактеристика. Што се тиче самог истраживања које носи назив „Ставови грађана о деривационим мини хидроелектранама“, оно је спроведено у периоду од 2.11. до 20.11.2018. године. Испитаници у попуњавали упитник који се састојао од 15 питања, затвореног, отвореног и мешовитог типа. Укупан број попуњених анкета је 770, а слали су их грађани из свих крајева Србије. Обрада података је вршена, путем специјализованог програма SPSS (Statistical Package for the Social Sciences).
Анализа добијених резулата
Нашу анкету „Ставови грађана о деривационим мини хидроелектранама“ попунило је укупно 770 грађанки и грађана Републике Србије. Од укупног броја највише је учествовало особа женског пола и то са 59,7% или 460, с друге страна особе мушког пола су попуниле 40,3% укупног броја анкета тј. њих 310. Старосна структура испитаника креће се у опсегу од 18-75 година, те је она структурирана у три групе. На основу њих добили смо следеће податке. Од 18-30 година што представља младо становништво укупно је 29,6%, затим најбројнију групу представљају грађани средњих година 31-45 и то са 43,4%, на крају грађана старости од 46-75 година у анкети је било 27%.
Остали подаци који се односе на опште податке о испитаницима тичу се типа насеља у коме живе и њихове образованости. Према њима видимо да је на питање у ком типу насеља живите, највећи број одговора био у граду и то 85,7% док је њих 14,3% означило село као место пребивалишта. Што се тиче степена образованости анкетираних, највише је оних који су високо образовани и то 52,9%, за њима следе они који имају више образовање 29,1% и средње 17,7%. На крају они коју су завршили само основну школу представљају најмањи број и њих је 0,4%.
Да ли знате шта су деривационе мини хидроелектране? Ово представља једно од главних питања наше анкете, јер су већ следећа два питања показатељи колико грађани имају знања МХЕ. На ово питање највећи број испитаника је одговорио да зна шта су МХЕ и тај број износи 84,2% испитаних. Преостали су одговорили са нисам сигуран – 12,1% и да не знају шта су МХЕ – 3,7%.
Једно од два питања на којем смо се посебно базирали односило се на познавање податка колико % воде остане у речном кориту након што се вода преусмери у цеви. Од три понуђена одговора тачан је мање од 15%, а укупног броја 68,2% грађана је одговорило тачно. Одговор између 15%-50% дало је 28,2% испитаних, док је трећи понуђени одговор – више од 50% означило њих 3,6%. Друго питање се односило на то колико електричне енергије у укупном проценту може да добија Србија планираном градњом 500 МХЕ. Тачан одговор на ово питање је био 2%, и тачно је одговорио највећи број испитаник њих 78,1%, следе одговори 10%, овај одговор је означило 17,5% испитаних и на крају најмањи број испитаних је одговорио под 20% укупно 4,4% анкетираних. Као што видимо грађани су солидно информисани, али то не одражава подударност са питањем број 5. јер је много већи проценат испитаних рекао да зна шта су МХЕ, али у неким од карактеристика МХЕ нису дали тачне одговоре.
Тим поводом желели смо да проверимо колико испитаних који су одговорили са „да“ на питање да ли знају шта су МХЕ, а било их је 84,2%, да ли су дали тачне одговоре на питања 6. и 7. На основу обрађених података добило смо следеће резултате. Од тог укупног броја испитаних који су одговорили са „да“, њих 71,3% је одговорило и са тачним одговором на 6. питање, а то је мање од 15%. Уз то на 7. питање где је тачан одговор гласио 2% електричне енергије, тачно је одговорило њих 81,8%. Долазимо до закључка да су грађани на 7. питање тачније одговорили него на 6. питање. Но оно што је свакако приметно од укупног броја скоро 30% на шесто и 20% на седмо питање је дало погрешне одговоре, што није мали број и доводи нас до закључка да грађани који су рекли да знају шта су деривационе МХЕ, нису нас уверили у тачност свог исказа.
На два питања отвореног типа добијени су одговори који су се често понављали или су давани одговори у виду синонима речи. Тако је на питање какав утицај потенцијална градња МХЕ има на живи свет у и око водотока дати су следећи одговори: негативан, лош, разарајући, погубан, штетан, катастрофалан, очајан, девастирајући… Нешто прецизније профилисање одговора било је у случају питања о алтернативним изворима добијања енергије. Ту грађани најчешће наводили: енергију ветра, соларну енергију и биомасу.
Следећа питања су била базирана на затвореном типу одговора и занимало нас је да видимо колика је информисаност грађана. Прва два таква питања су се односила на упознатост са проблемима који су настали градњом МХЕ на двема наведеним рекама. Грађани су за ове случајеве углавном чули, тачније њих 62,8%, док је још 29,9% њих нешто чуло у вези са овом темом. Преосталих 7,3% грађана су одговорили да нису упознати са овим дешавањима.
Поводом актуелне градње деривационих МХЕ на подручју општина на којима се налази Стара планина, хтели смо да проверимо какав је став грађана о градњи на том подручју. Веома висок је проценат одговора којим се грађани противе градњи, тачније 92,3%. Насупрот овоме 1,4% грађана подржава градњу деривационих МХЕ. Те можемо закључити да се грађани противе градњи на Старој планини. Грађани су у великом броју знали да је подручје Старе планине на којој се налазе реке, на којима је планирана градња МХЕ, под заштитом државе као подручје природно добро од изузетног значаја и то њих 94,4%. Преосталих 5,6% грађана нису знали за ову информацију.
Последња питања су се односила на законодавство у вези МХЕ, али и хидроелектрана (ХЕ). У оба случаја је присутна велика подршка грађана изменама закона о градњи. Тачније у случају МХЕ то је 94%, док је у случају ХЕ 95,7 %. Негативан став на ова питања дао је опет мали број грађана и то у случају МХЕ њих 3%, а у случају ХЕ нешто мало мање 2,1%. Остали су се изјаснили да немају став на наведена питања.
Закључак
Центар за креирање политика је желео да овим истраживањем добије информација о актуелној теми, како бисмо могли да јавно презентујемо информације до којих смо дошли. На основу обрађених података, дошли смо до закључка да се анкетирани грађани противе изградњи деривационих МХЕ. Ово одражава ставове грађана који се могу чути у медијима и на друштвеним мрежама, где они износе своје незадовољство даљом градњом. О њима углавном имају негативан став, и сматрају да наносе штету екосистемима у и око река. Добијени подаци говоре и да грађани нису у потпуности упознати са тим шта су заправо МХЕ, јер нису упознати са неким карактеристичним подацима везаним за ситуације ако се МХЕ изграде. Притом грађани дају подршку да дође до измене у законодавству, а које се односи на даљу градњу МХЕ и ХЕ на рекама у Републици Србији.”
