Једна од најугроженијих врста птица евроазијске степе је степски вивак (Vanellus gregarius). Ова врста броји популацију од свега 11.200 одраслих јединки. Ови авантуристи који су се одвојили од других врста птица још пре 28 милиона година обично се крећу просторима од Русије и Казахстана преко средње Азије до Израела и Сирије. У Европи се ретко срећу, могу се уочити са другим врстама у јату, али дешавало се да се ове луталице појаве на најнеочекиванијим местима попут Велике Британије или Малдива. Крећући се својим чудним путевима у потрази за савршеним стаништем, случајем или намером степски вивак је уочен и у Србији – у близини Ниша уочени су први примерци ове врсте у нашим крајевима. Како се Србија не налази на уобичајеној путањи миграције ове врсте, претпоставља се да су пронађене јединке залутале током пролећне селидбе. Простори које степски вивак насељава су, како и по имену можемо закључити – степе, велика пространства ниског растиња и високе траве, те не чуди да су ове птице населиле ливаде код села Бубањ.
Степски вивак је миграторна врста која се креће у групама од 3 до 20 јединки. Крајем лета мигрирају на југ, а летовалишта напуштају крајем зиме и већ почетком пролећа почињу да се гнезде. Највише се гнезде на равницама Русије и Казахстана, након чега се јата селе у друга пространства која су им погодна као станиште попут Киргистана, Таџикистана, Узбекистана итд.
Степског вивка можете препознати по величини од 27 до 30 центиметара, одрасли примери су свикасти са црним или смеђим стомаком. Кратак и оштар кљун им помаже у лову на инсекте. Имају црну круну и очну траку. Током зимског периода перје им добија тамне смеђе боје.
Исхрана им се базира на инсектима попут скакаваца и ларви мољаца. Понекад једу и пауке, као и делове биљака – семенке или цветове. Током сезоне гнежђења исхрана им је разноврснија и тада углавном једу правокрилце и друге инсекте.
Напорне селидбе и изолованост групе услед временских непогода и лова представља један од разлога смањења броја ове врсте. На њиховом путовању се дешавају илегална изловљавања, а степе којима се враћају све чешће бивају претваране у обрадива земљишта.
Врста је проглашена угроженом због великог пада броја јединки у кратком временском периоду. Током истраживања која су спроведена 2006. године, откривено је на основу броја гнезда степског вивка да само пар хиљада јединки користи ове просторе.
У мају 2012. године, степски вивак је проглашен заштићеном врстом у неколико земаља: Арменија, Казахстан, Русија, Туркменистан, Украјина и Узбекистан.
Због начина исхране степски вивак представља значајан део екосистема, начин кретања ове врсте је врло специфичан и од велике користи стаништима која посећује. Надамо се да ће се ова врста задржази и у нашим просторима, можда ту повећати бројност и постати стални становник фауне наше државе.
