Штрапаријада – крвава забава

Ганди је рекао да се о величини нације и њеном моралном напретку може судити по начину на који поступа према својим животињама. Ако је тако, ми са сваком новом штрапаријадом идемо корак уназад.

Штрапаријада је догађај у којем се коњи надмећу у вучи балвана који теже и до три тоне. Ова манифестација је настала  2006. године у Босни, а убрзо се проширила на Србију и Хрватску. Главно правило је да се балвани довуку до циља, при чему се оцењује брзина, али и понашање коња и њихових власника. 

Овај догађај нема никакву традиционалну, културну, едукативну нити уметничку вредност. Организатори кажу да се овим такмичењем промовише узгој коња и спортски дух, а неки чак сматрају да је овај догађај велики туристички потенцијал и да би га требало брендирати. Једино што се на штрапаријади промовише је свирепо мучење ових племенитих животиња ради забаве и профита.

Коњ није играчка, већ једна јако осетљива и друштвена животиња коју не треба присиљавати на рад који је изнад њених физичких могућности. Данас је на већини штрапаријада забрањено бичевање и ударање коња, али то не значи да се они пре такмичења не злостављају. Тренинзи се одвијају у шуми далеко од очију јавности и ту је неоспориво да се користи бич, што доказују ожиљци на телима животиња.

Штрапаријада крши члан 7. Закона о добробити животиња (“Сл. гласник Рс”, бр. 41/2009) у којем стоји да је забрањено свако наношење боли, патње, страха и стреса као и навикавање животиња на активности које су за њу самоуништавајуће. 

Коњи су изложени малтретирању и присиљени су на неприродно понашање што скраћује њихов животни век. Исцрпљени су јер доста времена проводе у транспорту идући по такмичењима чак и кад су лоши временски услови. Многи се диче тиме што узимају коње из дивљих крда и спремају их за такмичење, не знајући да је то противзаконито.

Ове манифестације често нису регистроване, нико их не контролише и не постоје регулисана правила. Власници коња више нису само штрапари већ и гастарбајтери којима је ово прилика за зараду јер цена победничког коња иде и до десет хиљада евра. Није тајна и да се велике паре обрћу на клађењу, иако се о томе не прича много.

Учесници штрапаријаде себе називају љубитељима коња, а заправо су експлоататори који под окриљем „коњичког спорта“ одржавају ове бескрупулозне игре. Овај вашар људске безобзирности постаје све популарнији и добија огромну подршку од општина и спонзора, што је јако поражавајуће. Не постоји смислен разлог за одржавање овог примитивног догађаја.

Једна од суштинских карактеристика животиња је чулност и то треба да нас натера да размислимо о односу који имамо према њима и о начину на који бисмо морали да их третирамо. Све више се удаљавамо од своје врсте јер губимо оно што нас чини људима, а то су емпатија и саосећање.