Kада чујете да се спомиње сунђер, вероватно прво помислите на кухињски сунђер или сунђер за купање. Међутим, у сунђере спадају и жива бића. Хајде да их упознамо!
Сунђери су животиње које се не крећу, живе причвршћени за подлогу (сесилни начин живота). Живе само у води, највише их има у мору, али се неки могу наћи и у слатким водама. Због сесилног начина живота, дуго се веровало да су сунђери биљке. Тек у 18. веку су рекласификовани у царство животиња када је констатовано да на неким групама ћелија поседују бичеве који обезбеђују струјање воде.
Сунђери немају ни ткива ни органе и због тога спадају у најпростије вишећелијске организме. Њихово тело се састоји од великог броја ћелија које обављају одређене улоге. На површини тела имају велики број отвора – пора (отуд и назив Porifera) кроз које непрекидно струји вода.
Њихове ћелије изграђене су од два слоја, спољашњег и унутрашњег. Унутрашњи слој грађен је од ћелија са крагном и бичем – хоаноците, док је спољашњи слој грађен од пљоснатих ћелија између којих се налазе поре. Између ова два слоја налази се пихтијаста маса – мезоглеја у којој су смештене скелетне, амебоидне, полне и пигментне ћелије и у овом слоју се образује скелет који је грађен од силицијумских или кречњачких иглица.
Сунђери немају нервни систем што се може веома лако утвдити. Ако се на сунђер делује физички неће бити никакве реакције. Немају ни крвни систем. Дисање и излучивање штетних материје врше уз помоћ воде преко целе површине тела.
Хране се бактеријама, једноћелијским алгама, бичарима, трепљарима и ситним делићима угинулих организама.
Размножавају се бесполно и полно. Бесполно се размножавају пупљењем и фрагментацијом (откидањем делова тела). При пупљењу се на телу образују пупољци (гемуле) који се одвајају од тела и настављају самосталан живот. Уколико до тога не дође, формирају се колоније које подсећају на жбуниће. Полно размножавање се врши образовањем сперматозоида и јајних ћелија у истој јединки (хермафродити). Оплођење се врши између две јединке.
Морски сунђери су веома разноврсних и јарких боја при чему доминирају црвена, жута и наранџаста, док су слатководни сунђери углавном безбојни и неупадљиви. Могу бити и различитих облика (левак, бокал, цилиндар, чаша, жбун…) и различите величине која варира од неколико милиметара до чак 2 m.
Сунђер је најпростији вишећелијски организам и то се може показати следећим експериментом. Ако се тело живог сунђера пропусти кроз решетке он бива дезинтегрисан на појединачне ћелије. Уколико те ћелије остану довољно дуго у води почеће да се удружују у заједничку масу. Након отприлике три недеље створиће си нови сунђер. Овакав експеримент изазива смрт било ког другог организма.
И за крај ево једне занимљивости. На подручју Северозападних хавајских острва, на дубини од око 2100 метара откривен је највећи морски сунђер на свету. Сунђер је широк око 2,1 метра и дугачак око 3,5 метара.