Сваке године, 21. јун је посвећен обележевању светског дана хидрографије. Хидрографија је наука посвећена мерењу и опису физичких карактеристика океана, мора, обалних подручја, река и језера, као и предвиђањем њихових промена у будућности, првенствено ради сигурне и безбедне пловидбе и подршке свим осталим поморским активностима, укључујући научна истраживања и заштиту животне средине. Ова наука је уско повезана са геологијом и климатологијом.
Како је настао Светски дан хидрографије?
На предлог Међународне хидрографске организације (IHO) 2005. године, на Главној скупштини Уједињених Нација донета је резолуција А/60/30 и прихваћено је да се 21. јуна обележава Светски дан хидрографије (World Hydrography Day). Међународна хидрографска организација са својим чланицама од 2007. године разним активностима обележава тај дан како би информисала грађане о важности хидрографије у свакодневном животу.
Републички хидрометеоролоши завод и хидрографија
РХМЗ је веома значајна институција и пружа много информација о метеорологији и хидрографији наше земље. Тек у првој половини 19. века, прва систематска осматрања река почела су на територији Србије, док је прва водомерна станица постављена 1812. године код Петроварадина у Новом Саду. Остале значајне водомерне станице распоређене су у Бездану, Земуну, Сланкамену, Новом Бечеју и Сенти.
До Првог светског рата, на Дунаву је постојало чак 12 водомерних станица, а прва мерења протицаја за која постоје писани подаци почела су 1924. године.
Хидролошко наслеђе
Хидролошко наслеђе представља хидролошку разноврсност одређеног простора, које се истражује и вреднује, а затим се издвајају одређени сегменти репрезентативне водне појаве. Објекат хидролошког наслеђа је појавни облик воде на Земљи или њеном одређеном делу, којег његове еколошке, ресурсне, научне и естетске вредности издвајају и самим тим га чине јединственим.
На територији наше земље налазе се 272 објекта хидролошког наслеђа. Према активностима Завода за заштиту природе Србије, до сада је заштићено око 120 објеката хидролошког наслеђа Србије. Први споменик природе који је заштићен у Србији 1949. године био је водопад Рипаљка (Велика и Мала Рипаљка) на реци Градашници. Споменик природе смештен је у подножју познате планине Озрен код Сокобање, данас један од представника објекта хидролошког наслеђа.
Велики број објеката хидролошког наслеђа налази се у поступку заштите, док се као самостални објекти издвајају Бледерија, Таорска врела, долина Малог Рзава, али и многи други са овог списка.
Листа основних географских појмова
Пре свега основа хидрографије је речна мрежа коју представљају све реке неке територије (нпр. речна мрежа Србије). Појам који се надовезује јесте речни систем и њега чини главна река са својим притокама (нпр. речни систем Дунава).
Речни слив подразумева површину са које падавине отичу у одређено море, океан, већу реку или језеро. Хидрографски чвор је место где се сусрећу два или више развођа. У Србији се хидрографски чвор налази на планини Црнољеви на Косову и Метохији. Такође појмови који јасно карактеришу хидрографију јесу протицај и водостај. Протицај представља запремину воде која протекне кроз речно корито у јединици времена, док је водостај висина воде у речном кориту и мери се центиметрима.
Хидрографија Србије и света
Реке на територији Републике Србије припадају једном од три морска слива: Црноморском, Јадранском и Егејском. Међутим, остатак света издваја континент Јужне Америке који поседује најбогатију хидрографију на свету. Овом континенту припада 27% укупног слива свих река на свету, а највећа река која краси овај континент је Амазон.
Океани, мора, реке и језера из године у годину подносе све веће количине пластике и других одбачених ствари које су завршиле у најлепшем плаветнилу. Израчунато је да сваке године у водама света заврши и до 12 милиона тона пластичног отпада. Услед плиме и осеке један део тог отпада враћа се на овале океана, док већина остаје у води где прави велике проблеме по живи свет океана. Још један проблем представља микропластика која је погубна за сва жива бића.
С обзиром на то да је истражено свега 5% океана, никада нећемо имати потпуно прецизне информације о томе колико је отпада у окенима. Оно што знамо јесте да постоје острва пластике већа и од Француске.
Хидрографија и занимљивости
Ова наука дели се на поморску, речну и језерску област. Вода покрива 71% Земљине површине. На Земљи, 96,5% од укупне воде је садржано у морима и океанима. Подземна вода и вода у глечерима Антарктика и Гренланда чини по 1,7%. Веома мали проценат, свега 0,001%, је у ваздуху и облацима у форми водене паре и ситних капљица. Само 2,5% земаљске воде чини слатка вода, и 98,8% те воде се налази у леду и подземним токовима. Мање од 0,3% целокупне слатке воде је присутно у рекама и језерима.
Отпад који се одлаже, увек делом заврши у водама широм света. Проблеми постају све већи, али највише погађа хидрографију која има много посла и загађење вода отежава њено обављање посла. Оно што је сигурно, јесте даљи развој хидрографије и њено изучавања вода у будућности.
