Када чујете реч храна, шта вам прво падне на памет? Бургер, пица и палачинка или можда броколи, купус и шаргарепа? Здрава исхрана је важна, као и довољно хране за све људе на планети. У овом тексту прочитаћете нешто више о Светском дану хране.
На генералној конференцији Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (Food and Agriculture Organization of the United Nations) у новембру 1979. године донесена је одлука о почетку обележавања Светског дана хране са циљем подизања свести о значају људске исхране. За тај дан одређен је 16. октобар. Од те године исхрана свих људи се значајно променила, а ми смо сведоци колико храна наставља да се мења у 21. веку.
Многи фактори, а пре свега комбинација нездраве, нередовне исхране и обилних вечерњих оброка довели су до појаве гојазности. Забрињавају подаци да данас 670 милиона одраслих људи и чак 120 милиона деце од 5 до 19 година пати од ове болести, док 40 милиона деце млађе од пет година има вишак телесне масе. Са друге стране, ту је чак 820 милиона гладних људи на планети. Истраживање које је спровео Институт за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ 2013. године показује различите податке о навикама у исхрани људи у Србији, а један забрињавајући јесте да чак 54,4% људи недовољно или никада не конзумира воће.
Некада су основне намирнице у исхрани људи биле сезонско поврће и храна богата влакнима, док су данас њихово место заузеле прерађене намирнице, пуне шећера, масти и соли, као и животињско месо и месне прерађевине. Иако је месо богато протеинима и као такво здраво за исхрану људи, оно је данас препуно хормона и адитива, а његова производња изазива велику штету по животну средину. Навике људи су се такође промениле, па се све више хранимо ван куће, једемо брзу храну, а све мање припремамо оброке. Старији међу нама се могу присетити како је то било некада, када је ручак код куће био обавезан у свакој породици. Данашњи убрзан темпо живота није наклоњен породици и породичним ручковима, па су они постали привилегија, а с обзиром на то да је све од поврћа па до меса прерађено, поставља се питање да ли је и ручак код куће здрав. Шта ми можемо да урадимо поводом тога?
Добра ствар је да има много тога што можемо да учинимо и да решење постоји. Оно се налази у одлукама свих нас о томе како ћемо се хранити и које ћемо производе бирати. Истиче се значај спремања оброка код куће, вежбања и кретања, читања етикета на производима, мањих оброка више пута дневно, исхране намирницама са нашег подручја, конзумирање рибе и белог меса, избегавање месних прерађевина, грицкалица и слаткиша и дељења знања са другим људима итд.
Да би се људи информисали о правилној исхрани, Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација на сајту Светског дана хране објављује занимљиве приче и савете о здравој храни. Истражујући сајт наићи ћете на листу водича здраве исхране, где на енглеском језику можете пронаћи водич за исхрану у вашој земљи и прочитати које су намирнице препоручене, а шта са друге стране треба да избегавате. Србије нажалост нема на тој листи, али ту су Хрватска, Босна и Херцеговина и Северна Македонија, нама суседне државе чијим се водичима можете послужити с обзиром на то да су нам доступне сличне групе намирница. На самом сајту излистане су кључне информације о исхрани, а само један клик више води вас до целе књиге у ПДФ формату на званичном језику државе чији се водич одлучите да читате.
Свако од нас може да направи промену и активира се, а организатори Светског дана хране поделили су са нама приче многих људи који свакодневно чине промене. Један од примера је прича жене из Авганистана која је ишла на семинар где је научила колико је млеко значајна намирница у људској исхрани, као и начин на који се добија најквалитетније млеко. Осим што је новостечено знање поделила са људима из места у којем живи, она у исхрану своје деце свакодневно укључује млеко и млечне производе.
Ове године слоган Светског дана хране гласи „Grow, nourish, sustain. Together“ што би могло да се преведе као „Садимо, негујмо, одржавајмо. Заједно“, а оно што вам ми поручујемо јесте да посветите време својој исхрани, успорите темпо живота и не прескачете оброке. Такође, у Србији има много гладних људи, па барем једном недељно помислите на њих и донирајте намирнице, а ту је и банка хране којој су волонтери увек потребни. Ми смо спремни да чујемо добре савете, па уколико имате предлог за неки брз и здрав оброк, пишите нам!
