Одувек сам била фан медицинских, форензичких и адвокатских серија. Посматрање стручног тима људи који несебично помаже другима покреће у мени лавину осећања, те често епизоде завршавам у сузама. Иако је бавити се неком од тих професија била моја клиначка жеља, мислим да тај пут не би био успешан, и то су ми сада дефинитивно предочили љускавци. Наиме, приметила сам да у свакој серији или филму наведене тематике, старије и искусније колеге саветују млађе да се никако не везују за своје пацијенте односно клијенте. Зато сам ја одлучила да постанем биолог, јер у биологији нема емотивних ограничења. Штавише, неопходно је волети, неговати и изнова обнављати везу са природом како бисмо јој помогли. Зато позивам све да узму стетоскоп у своје руке и послушају проблеме ових дивних створења. Данас је дан панголина – љускаваца.
Услед трагичне судбине која је захватила цео свет звана Ковид-19, полако али сигурно почињемо да стављамо прст на чело и да се питамо кад ће људи прикочити. Конкретно, осврнућу се на исток и место одакле је све почело. Очувана култура, напредна технологија и дисциплина народа су поштоване одлике источних народа, међутим када помислимо на кухињу, добро нам је познато да тамо границе не постоје, да се на трпези налазе све врсте животиња, од инсеката преко водоземаца, гмизаваца, птица, сисара па чак и угрожене врсте животиња. Како то обично бива, док нас лично не погађа није нам нарочито ни стало, шта год да је у питању, и зато из грозне пандемије Ковид-19 испливавају и неке добре ствари. Панголини осим Азије настањују и афрички континент. Погађате? Да, ни тамо их нико не поштује.
Уместо да им прилепимо епитет „неодољиви“ знамо их као „најпродаванији“. Панголини су 2019. године проглашени за илегално најпродаваније сисаре на свету. У једној од акција, која се одиграла те године у циљу спашавања недужних животиња, заплењено је 1800 кутија залеђених делова, 572 залеђенe целe јединкe, 61 живих и 361 килограм крљушти панголина у Малезији на острву Борнео.
Према подацима који говоре о бројности ових животиња, сматра се да се око 100.000 јединки годишње отме из природе. Килограм меса панголина кошта око 250 долара и самим тим представља одраз луксуза и деликатеса, и свако ко жели да покаже имућност жели да му се панголини нађу на трпези, па макар били и у облику фетуса.
Јединствене крљушти међу сисарима, какве прекривају тело панголина, човек мисли да су створене за његове потребе, живећи у заблуди да ће га излечити од свих болести на свету. Зато се панголини користе и у азијској народној медицини јер се сматра да лече све „од акни до рака“ иако за то не постоји научна основа јер су крљушти изграђене од кератина, као и људски нокти.
Панголини су једна од неколико врста животиња која је оптужена за ширење новог коронавируса. Наравно, ова недужна бића не треба оптужити ни за шта. Једино у кога треба уперити прст је човек који се храни животињом која спада у 10 најугроженијих на планети, а онда и у све остале који немо посматрају немилосрдну експлоатацију природе.
Можда ова оптужба и није тако лоша јер се заправо прича о љускавцима, истиче се њихова угроженост, активизам расте, људи се информишу и постављају се строжије законске одреднице. Након избијања пандемије, Кина је забранила конзумирање меса дивљих животиња, а пар месеци касније панголини су добили највиши ниво заштићених животиња и укинути су са званичног списка животиња које се користе у традиционалној медицини.
Из организације „Спасимо панголине“ Пол Томсон је, поводом нових одлука кинеске владе, навео да је ово велики корак ка очувању љускаваца и да ће још већи бити спровођење и поштовање истих.
Кетрин Вајс, из Светског удружења за заштиту животиња, сматра да је ово велика победа за панголине и позвала је кинеску владу да исти закон донесе и за остале животиње, нарочито угрожене.
Извор: UNEP
Крајње је време да се стисне кочница. Нажалост људи то неће урадити, али хоће неко други. Тренутно смо сведоци стискања кочнице од стране природе. Изгледа да жели да се отараси њеног највећег непријатеља, дуго га је трпела и много му је праштала.
