Поларни медвед (латински назив Ursus maritimus) је једна од четири врсте рода Ursus у који спадају и амерички гризли, азијски црни медвед и браон медвед. Сврстава се у морске сисаре зато што највећи део живота проводи на леду дуж Арктичког океана (Северног леденог океана). Веома се лако препознаје по свом белом крзну, међутим оно често може имати и тамнију жућкасту боју. Друга особина је њихова велика маса – одрасли мужјаци могу имати и до 800 kg. Управо велика маса и дебело крзно омогућавају им опстанак на ниским температурама током зиме које могу бити и до -90 °C. Осим тога важну улогу има и дебео слој масти који је важан за одржавање телесне температуре, али и као извор хране током летњих месеци када нема леда. Иако имају мале уши и краће екстремитете од других медведа како би сачували топлоту, они имају прилично велика стопала. Ово је важно за њихово кретање по леду. Већа површина стопала омогућава им да правилно распореде своју огромну масу како не би дошло до пуцања леда. Тако би људи пропали кроз овакав лед, док поларни медведи не. Додатно имају мале квржице на шапама које помажу чвршће везивање за лед и не долази до клизања.
Станиште ове врсте обухвата читав арктички регион (обележено црвеном бојом на слици). Међутим, главно станиште јесу ледене плоче дуж обала, острва и на отвореном мору. Уколико могу, остаће на леду током целе године, јер се овде налази главни извор њихове хране – фоке. Током лета прелазе огромне дистанце како би остали на леду. Они медведи који не успеју да остану на леду, биће „заробљени“ на тлу и преживеће лето разградњом масти. Такође, током овог периода на копну хране се и биљкама као што су различите врсте бобица. Дакле, поларни медведи, као и сви други медведи, су сваштоједи.
Сва досадашња истраживања указују да су се поларни медведи и браон медведи одвојили од заједничког претка. Занимљиво је то да се ове две врсте медведа укрштају и дају хибриде. Мужјаци браон медведа прелазе велике раздаљине како би пронашли женке и залазе на територију поларних медведа где су укрштају са њиховим женкама. Тако је на територији Аљаске уочен посебни тип браон медведа који има много више удела генетичког материјала пореклом од поларних медведа за разлику од свих осталих браон медведа (6,5% у односу на 1% код осталих). Ова група медведа названи су ABC медведи према острвима на којима живе (Admiralty, Barakof, Chichagof). Наведена појава је важна, јер је примећено да услед климатских промена расте стопа хибридизације поларних и браон медведа. Поларни медведи губе станиште и остају на копну где су веће шансе сусрета са браон медведима. Зато се научници питају да ли ће на овај начин доћи до смањења бројности поларних медведа – све учесталијим укрштањем са браон медведима при чему настају хибридни браон медведи.
Дакле, будући да ове животиње живе на леду и глобално отопљавање је очигледно, нормално је да се запитамо шта ће се дешавати са њима у будућности. Тако је оформљен тим – IUCN Polar Bear Specialist Group – чији је задатак да прате популацију поларних медведа и траже било који знак њихове угрожености. На основу сателитских снимака NASA у периоду од 1979. до 2014. године смањење количине леда доступне медведима је неоспорно. Изгубљено је чак 7 недеља на леду, тачније 7 до 19 дана током сваке деценије. Успостављен је константан тренд – лед касније мрзне, а раније се топи. Лед је поларним медведима неопходан у периоду од марта до јуна када се хране и размножавају и зими када се рађају млади. Ипак, лед се интензивно топи само током септембра, што је разлог зашто постоје несугласице око статуса угрожености поларних медведа.
На графицима је приказано варирање количине леда током различитих месеци, при чему треба обратити пажњу да су скале различите. Тачније, најниже вредности јављају се у септембру када је пролећно храњење и парење прошло, а пре рађања младих касније током зиме. Односно – поларни медведи тренутно нису у опасности. То не значи да ће тако и остати. Ако се лед топи истом стопом сваке године, проблем ће бити уколико топљење захвати период март-јун. Из тог разлога ова врста се налази на IUCN црвеној листи у категорији „осетљива врста“ (vulnerable).
Осим климатских промена као претње бр. 1 која узрокује губитак станишта, научници издвајају и изловљавање као претњу бр. 2 и загађиваче као претњу бр. 3.
Губитак станишта узрокује груписање већег броја јединки на доступним површинама. Услед тога долази до компетиције за храну и парење, па ће већи број медведа умирати и биће мање младунаца.
Изловљавање је била главна претња током 19. века када су поларни медведи били веома пожељан трофеј. Међутим, од 1970. када је постигнут договор за очување поларних медведа лов је дозвољен у неким земљама, али само у одређено време и у одређеном броју.
Неки загађивачи као што су органохлорини (могу се наћи у пестицидима, фунгицидима и инсектицидима) утичу на тироидне хормоне поларних медведа. Такође слабе имунитет ових животиња услед чега оне постају много осетљивије на различите патогене. До северног пола доспевају морским струјама и ветром, а потом улазе у ланац исхране на чијем су врху поларни медведи који из тог разлога уносе највише ових токсина.
Из свега наведеног изгледа да је главни непријатељ поларног медведа модеран човек. 27. фебруар је из тог разлога проглашен за светски дан поларних медведа. Сваке године иницијатива је смањење емисије CO2, ви изаберите на који начин:
- поставите циљ да никада више не баците храну, спремајте мање количине или поклоните
- оставите ауто у гаражи, барем овај дан
- возите бицикл, пешачите
- утичите на доношење закона о смањењу емисија у локалним заједницама и нашој држави
- не користите освеживаче ваздуха који садрже хидрофлуорокарбоне (потентне гасове стаклене баште)
- утичите на просторно планирање које ће грађанима омогућити више пешачких и бициклистичких стаза – да ли ваш град већ одговара овим стандардима?
Наравно, потребно је много више труда, али овим малим корацима ми пре свега побољшавамо живот у нашој заједници, а истовремено делујемо и глобално. 🙂
