Зима почиње 21. децембра и поред тога што нас увеке поремети мање присутне дневне светлости, ниже температуре, оно што већину нас обрадује јесте снег који оставља упечатљив призор. Бео, светлуцав, гладак и сачињен од безброј нежних пахуљица, снег је симбол зиме и наговештава безброј активности у којима је управо он главни савезник. Светски дан снега обележава се сваког 16. јануара, када је фокус на зимским спортовима, али и упозорењу да климатске промене утичу на све ређу појаву снега и чаролија које доноси са собом.
Вода у свом невероватном издању
Снег представља облик леда, а за обликовање префињених пахуља морају бити испуњени одређени услови. Облаци настају кондензацијом и сублимацијом водене паре, али када су облаци формирани, вода у њима се налази у виду суспендованих капљица воде. Након тога, ако се у облацима нађу честице прашине или друге микро честице поменуте суспендоване ситне капљице се скупљају око њих и формирају крупније капи. Када је температура око нуле, уместо течних капи формирају се ситни кристали леда који се сударају и спајају. Следи процес раста, те када нарасту довољно, падају у виду снежних пахуља.
Облик и изглед пахуља варира јер оне могу бити сачињене од једног или више спојених кристала, те је свака јединствена. Највише заслуга за истраживање пахуља припада Вилсону Алвину Бентлију, који је због своје посвећености добио надимак Пахуља Бентли (Snowflake Bentley). Он је своје време посвећивао унапређењу метода фотографисања пахуља, а за собом је оставио 5.000 фотографија.
Пахуље – зимске лепотице
Раст снежног кристала почиње тек када се формира облак са ситним капљицама, затим се ситне капљице хватају на неку малу честицу и даље образују шестострану призму, свима нама познате пахуље. Како снежни кристал постаје све већи, поменути углови, којих има шест, бивају све више размакнути и све више окружени суперзасићеним ваздухом. Зато све снежне пахуље имају шест међусобно идентичних кракова, које уочавамо лако када детаљније гледамо пахуљу или када је цртамо. Поред броја спојених кристала који донекле формирају изглед пахуља, велики удео у одређивању облика имају количина влаге у облаку и температура ваздуха. Обликовање пахуље не зависи само и искључиво од поменутих услова, јер она у сваком тренутку пролази кроз многе промене у окружењу. Једно је сасвим сигруно – свака пахуља је уникатна и другачија од друге, те облак никада неће пружити могућност да се појаве две идентичне пахуље, сличне веома често да, али не и идентичне, јер се процењује да може имати 10 на 158 комбинација при формирању.
Које је боје заправо снег?
Снегу често без размишљања преписујемо да је чисто беле боје, а заправо је у питању оптичка варка. Уколико боље погледамо само једну пахуљу, лако ћемо уочити да је безбојна и прозирна.
Ако се присетимо да су пахуље сачињене од кристала леда, а лед је провидан, ова мала илузија је брзо решена. Оптичка варка настаје када, расејана на више снежних кристала, светлост одбијена од снега изгледа бело, што је мешавина свих боја у видљивом спектру светлости.
Иако је нама добро познат бео снег, природа нам је обезбедила фасцинантан призор чак и црвеног снега. За црвени снег заслужне су алге Chlamydomonas и Raphidonema које живе у колонијама у самом снегу, те на његовој површини настаје црвенкасти траг.
Снег и климатске промене
Последњих година, право је изненађење када природа око нас добије ново рухо и када се све забели. Хладне зиме и снег су све ређа појава, а главни кривац су климатске промене. Топла клима узрокује све мање снежних падавина, а када снег падне, веома кратко се задржава на површини те не постоји могућност за формирање снежног покривача. Трећа најтоплија зима у Србији, била је управо зимска сезона 2020/2021, када је била за око 3.0 °C топлија од просека за период 1981-2010.
Снежни покривач је веома важан у климатском систему јер рефлектује око 80 до 90% Сунчеве енергије назад у свемир. На тај начин регулише се размена топлоте између атмосфере и Земљине површине.
Када смо се боље упознали са тиме како снег настаје и како се формира пахуља која очара сваког, време је да снег упознамо и из неких занимљивости.
- када снег напада, садржи око 90% ваздуха, те представља одличан топлотни изолатор
- највећа пахуља икада измерена (њен пречник био је 38 цм), пронађена је у Монтани 1887. године
- снег прекрива привремено или стално 20% Земљине површине
- ефекат шкрипања снега настаје када сабијени снежни кристали на довољно ниској температури, уместо да се топе, пуцају под ногама
Како ви уживате када се лепршаве пахуље спусте на тло? Да ли се одлучујете за зимске спортове попут скијања или само рукама обликујете грудве и забава почиње?