Насловна Свет око нас Вода 5. новембар – Светски дан свести о цунамију

5. новембар – Светски дан свести о цунамију

1207
0
Време читања: 5 минута

Генерална скупштина Уједињених Нација је 2015. године одредила датум 5. новембар за Светски дан подизања свести о цунамију, када се све више прича о томе шта је цунами и какве последице оставља за собом, такође више говори о могућој заштити, али и едукацији становништва. Данас ћемо научити више о цунамију и његовој историји која је оставила многобројне разарајуће последице.

Цунами је сложеница настала од две јапанске речи, „цу”, што значи лука и „нами”, што значи талас. Када се споје ове две речи добија се значење лучки талас то јест, у нешто слободнијем преводу, заливски талас или сеизмички морски талас. Оваква врста таласа означава појаву великих таласа огромне кинетичке енергије уз разорно механичко дејство на обалу и житеље приобалских регија. 

Како настаје цунами?

Последица настајања оваквих таласа јесте измештање велике запремине воде најчешће у океану. Земљотреси, вулканске ерупције и друге подводне експлозије, клизишта, глечерска одвајања, удари метеора и други поремећаји изнад или испод водене површине, сви имају потенцијал да генеришу цунами. За разлику од свакодневних океанских и плимских таласа, цунами је изазван измештањем огромне количине воде.

Када смо споменули земљотрес, цунами настаје када се хипоцентар врло снажних земљотреса налази на дну мора. Ова нагла промена положаја дела морског дна у зони епицентра, као последицу ствара нагли скок нивоа воде изнад места хипоцентра земљотреса. Тако створени талас брзо се креће ка обалама достижући изузетно велике брзине. Када у приобалном делу талас допре до плитких делова, настаје ефекат наглог смањења брзине кретања таласа уз нагли пораст висине, чак до неколико десетина метара. 

Историја цунамија – од истраживања до разорних трагедија

Још 426. године пре нове ере, грчки историчар Тукидид је разматрао у његовом делу „Историја Пелопонеског рата” узроке цунамија, те је први изнео становиште да су земљотреси најчешћи узрок. Он је приметио да је први предзнак цунамија често нагло повлачење воде из луке, као и то да се море удаљава од обале (повлачење воде). Чињеница је да се у свету скоро сваке године негде догоди неки цунами, а они огромни су, по свему судећи, мењали историју. Неки археолози заступају тезу да је цунами погодио северну обалу Крита пре нешто више од 3.500 година и да је та катастрофа разорила минојску цивилизацију, једну од најнапреднијих из тог доба. Сматра се да је узрок био катаклизмична ерупција Тире, вулкана који се налази 110 километара северно од Крита у Егејском мору. Још једна од трагедија датира из 1775. године, када су земљотрес и цунами оставили на десетине хиљада жртви у Лисабону. Клизишта, такође, могу да проузрокују локалне цунамије, попут оног који се догодио у заливу Литуја на Аљасци 1958. године. 

Једна од највећих трагедија узроковна цунамијем догодила се у Индијском океану 2004. године. Овај разорни догађај имао је за последицу око 230.000 смртних случајева. Нажалост, појава цунамија није новост ни у суматранској регији, где се земљотреси различитих јачина често јављају у близини обала. Никако не треба заборавити трагедију која се догодила у Јапану 2011. године, конкретно у Фукушими.

Одбрана од цунамија – улагање у модерну технологију и едукација

У припреми одбране од земљотреса и цунамија Јапан је водећа земља у свету. Јапан троши милијарде долара на адаптације старих зграда и опремање новим амортизерима који апсорбују ударе. Високи бедеми штите многе обалске градове, а добро обележене руте за евакуацију пред цунамијем воде до узвишења или високих, сигурнијих зграда. Државни сеизмолози увек издају прво упозорење на опасност од цунамија. 

Због многих неприлика и несрећних догађаја, Јапан је морао да адаптира и припреми одбрану, која се до данас драматично побољшала. Међутим, иако је одбрана усавршена, проблем ове државе, поред честих земљотреса јесте и његова популација која се у једном моменту утростучила, те су и обале много насељеније. Не треба заборавити колики је одбрана од цунамија изазов, поготово за земље широм света које су много слабије припремљене и обезбеђене.

Највише цунамија настаје у Пацифику и Индијском океану, дуж чијих граница се сударају две Земљине тектонске плоче. Обично се овај процес одвија постепено, по неколико центиметара годишње. Али понекад се на одређеним местима плоче заглаве, на пример, ради се о подвлачењу једне тектонске плоче под другу које доводи до великог напона. Када тај напон надјача силу која га задржава долази до наглог пуцања и настанка земљотреса. Вековима касније, акумулирани притисак надвлада отпор и плоче се силовито тресу. 

Подстакнуте незапамћеним и несрећним догађајима, неколико земаља је почело да сарађује на проширењу употребе система за откривање цунамија, који је у Сједињеним Државама развио Национални административни центар за океане и атмосферу (NOAA). Овај систем почива на инструменту који се зове цунаметар и који је усидрен на морском дну, те мери промене притиска узроковане проласком цунамија. Цунаметар шаље сигнал ка површинској бови, која одашиље податке ка сателиту, који потом поново, емитује информацију упозорења центрима широм света.    

До 2004. године било је распоређено само шест таквих детектора и сви су били стационирани у Пацифику. Није било ниједног у Индијском океану, а поврх тога многе земље у региону нису имале ни националне центре за упозоравање који би могли да алармирају локалне заједнице. Последице оваквих пракси биле су трагичне. Сетимо се поменутих регија подложним настанку цунамија, када су људи на Суматри имали само неколико минута за евакуацију. Данас је ситуација ипак другачија.

Укључујући 6 од 27 планираних у Индијском океану, тренутно су у светским океанима активне 53 детектујуће бове. Дакле, мање је вероватно да ће се поновити страхоте из 2004. године, када је цунами путовао сатима, па ипак изненадио људе. Јапански систем за упозоравање се не ослања само на цунаметре, већ и на сеизмометре јер мрежа која је састављена од хиљаде њих прекрива то подручје, што је најгушћа мрежа сеизмометара на свету.

У Вашингтону такође постоји сигнализација за евакуацију у случају цунамија. Такву врсту сигнализације представљају високи торњеви на плажама који емитују упозорења, као и брошуре у хотелским собама са информацијама о поступању у случају цунамија.

Како се препознаје долазак цунамија и шта следи након тога?

  1. На плажи се види повлачење воде,
  2. Осећа се земљотрес који је продужен или довољно јак да може дестабилизовати људе,
  3. Јављају се велика бука и притисак који долазе са мора.

Када се примете сви ови сигнали, евакуација је обавезна за све, напушта се обала и потребно је попети се на што већу надморску висину, уз савете да се уђе у унутрашњост неког удаљеног објекта.

Неколико интересантних информацијама о цунамијима

  1. Светска банка проценила је штету коју је направио цунами у Јапану 2011. године на потпуно невероватних 232 милијарде долара. 
  2. Чак 80% ових таласа потиче из Ватреног појаса Пацифика, у којем се налази скоро половина свих активних вулкана на Земљи.
  3.  Хаваји су најугроженије подручје од цунамија на свету. Овај податак не изненађује, ако узмемо у обзир да је просечна надморска висина Хаваја између 200 и 600 метара и да се они налазе управо у Ватреном појасу Пацифика.
  4. У граду Банда Аће подигнут је Музеј цунамија који је дизајниран и као образовни центар и склониште у случају ако подручје икада поново буде погођено цунамијем. Један од експоната је и електронска симулација цунамија, уз фотографије и приче преживелих. 

Висина цунамија може достићи и до 30 метара, а управо толики, су били цунамији који су погодили провинцију Аће у Индонезији. 

Да ли сте знали колико цунами може бити разарајућ и какве последице оставља за собом?

Извори за текст: 
РТС портал
РТС портал
Национална географија
https://www.britannica.com/science/tsunami
https://oceaninfo.com/list/worst-tsunamis-in-history/

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име