20. март – Светски дан жаба

Време читања: 5 минута

Жабе су становници наше планете које ретко кога остављају равнодушним – за неке људе оне су љупка створења, док се код других и на само помињање жаба диже коса на глави.

Ред Anura, којем припадају жабе, најразноврснији и најбројнији је ред у класи водоземаца са 7.335 различитих врста (око 88% укупног броја врста у овој класи). Поред своје разноврсности, жабе су распрострањене на свим континентима осим Антарктика.

Данас, опадање популације водоземаца у свету, па тиме и жаба, је брже него број птица и сисара. Према Црвеној листи IUCN (енг. IUCN Red List), 537 врста жаба је крајње угрожено, док је бројност популација 2.539 врста у паду. У последњих 10 година изумрло је око 170 врста жаба. Да би се подигла свест о њиховој угрожености и спречило њихово даље изумирање, од 2009. године се 20. март обележава као Светски дан жаба.

Занимљивости о жабама

Фосил пра-жабе нађен је на Мадагаскару и потиче из периода раног тријаса и стар је око 250 милиона година. 

Како су распрострањене широм Земље, жабе су се прилагодиле животу у води и на копну, док неке врсте живе под земљом. Љубичаста жаба Nasikabatrachus sahyadrensis, чије је станиште у Идији, већину свог времена проводи под земљом, осим у периоду монсуна, када излази на површину због парења.

Неке врсте жаба су се прилагодиле животу у високим крошњама и многе од њих силазе на тло само када полажу јаја у речице или језера . Ове жабе користе “јастучиће” на врховима прстију који им помажу да се држе за подлогу. Често имају развијен пети прст који служи за боље хватање за стаблa или гране. Воласова летећа жаба (Rhacophorus nigropalmatus) се толико прилагодила животу на дрвећу да јој кожа имеђу прстију помаже да једри ваздухом када скаче са гране на грану. Такође ове жабе не силазе на тло да положе јаја него праве гнезда од балончића, која висе изнад водене површине. Када се развију пуноглавци, гнездо се распадне и они падну у воду.

Најмањи представник жаба је врста Paedophryne amauensis са Папуе Нове Гвинеје и дугачка је целих 7,7 милиметара, док њен афрички рођак, голијат жаба Conraua goliath, може да буде дугачка до 32 центиметара и тешка 3,2 килограма.

Paedophryne amauensis; Голијат жаба (Conraua goliath)
Извори: https://journals.plos.org/; https://www.biographic.com/

Већина жаба пролази кроз процес метаморфозе, где се од пуноглавца развијају у одраслу јединку и претварају шкрге у плућа, црева биљоједа постају црева месоједа, реп нестаје и развијају се снажне ноге. У овом периоду жабе су најрањивије. Метаморфоза обично траје око 24 сата и покрећe је тироидни хормон.

Жабе се најчешће хране бескичмењацима, као што су инсекти, хватајући их својим дугим, лепљивим језиком. Једно истраживање је показало да је брзина којом жаба хвата инсекта испод 0,07 секунди, што је 5 пута брже од једног људског трептаја. Врсте жаба које немају толико развијен језик помажу се екстремитетима да убаце плен у уста. Жабе користе очне јабучице као помоћ при гутању плена, тако што их потисну на доле, у очне шупљине. Жабе су препознатљиве по свом оглашавању. Мужјаци многих врста помоћу резонантне (вокалне) кесе појачавају свој звук. Хорско крекетање жаба се може чути на раздаљини и до 2 километара.

У екстремним временским условима, жабе могу да уђу у стање мировања, слично хибернацији, које може да траје и по неколико месеци. Када су температуре ниске, неке врсте жаба праве јазбине у земљи, неке се прекрију опалим лишћем, док врсте као Lithobates catesbeianus потону на дно језера, до пола укопане у муљ.

Кожа жаба је изузетно пропусна (пропушта гасове и воду), што већини омогућава довод кисеоника директно у крвоток и на тај начин могу да дишу под водом. Неке врсте жаба луче токсичне супстанце како би се одбраниле од предатора. Такве жабе су често јарке боје, што упозорава предаторе у околини да ове животиње нису безазлен плен. Златна отровна жаба Phyllobates terribilis, koja настањује прашуме Амазона у Колубији, је једна од најотровнијих животиња на свету. Чоко индијанци користе њихов отров да премажу врхове стрела којима лове сисаре и птице. Једна жаба садржи толико отрова (батрахотоксина) да може да усмрти десеторо људи. 

У поређењу са својом величином, жабе су најбољи скакачи од свих кичмењака. Врста Ptychadena oxyrhynchus, која је дугачка око 7,5 центиметара, може у једном скоку да пређе преко 3,3 метра.

Зашто су жабе важне?

Жабе су, као и остали водоземци, битни у ланцима ихсране. Како се углавном хране инсектима, утичу на одржавање њихове бројности и смањење ширења заразних болести које инсекти преносе животињама и људима. Такође, жабе представљају извор хране за птице и сисаре.

Научници сматрају да су водоземци, у које спадају и жабе, добри показатељи здравља екосистема, због њиховог положаја у ланцу исхране, двофазног живота (као пуноглавца и одрасле јединке) и пропусне коже.

Шта угрожава жабе?

Данас су губитком станишта и загађењем погођене многе врсте, па тако и жабе. На њихову угроженост утичу и климатске промене, повећано ултраљубичасто зрачење, неодговорно коришћење пестицида, заразне болести, као и инвазивне врсте.

Канадска студија из 2006. године је закључила да висок интензитет саобраћаја представља већу претњу у срединама које су станиште жаба него сам губитак станишта.

Заразне болести као што је гљивично обољење хитридиомикоза које напада водоземце, такође утиче на смањење броја жаба. Чак и коришћење котрацептивних таблета, путем отпадних вода, угрожава мужјаке жаба. 

Како обележити Светски дан жаба?

Читајући овај текст, данас сте се посветили упознавању ових створења, њихове улоге и угрожености, као и томе зашто је важно спасити популацију жаба од даљег нестајања. Пост о Светском дану образовања о заштити животне средине вас може упутити на то шта је потребно да уради да би се подигла свест о стању животне средине, и тиме допринесе и добробити жаба. Поделите овај текст и упознајте људе око вас са овим невероватним бићима. Жабице ће вам бити захвалне! 

Извори:
https://en.wikipedia.org/wiki/Frog
https://happydays365.org/
https://www.iucnredlist.org/search/list?query=Frog&searchType=species