Држава домаћин која ће ове године путем онлајн конференција обележити Светски дан заштите животне средине је Пакистан. Главна тема и фокус 5. јуна јесте обнова екосистема. Човек кога многи памте у овој држави због своје несебичне помоћи према природи је Тахир Куреши (Tahir Qureshi). Своје време посветио је заштити мангрова. Слоган који ће одликовати овај 5. јун је: Reimagine. Recreate. Restore. This is our moment. (Размишљати у другачијем правцу. Изградити поново. Обновити. Ово је наш тренутак.)
Обележавање 5. јуна широм света
Светски дан заштите животне средине обележава се кроз различите активности и акције како би се што више скренула пажња јавности на многе еколошке проблеме, као и потребу да се природа и њени ресурси чувају. Више од 140 земаља организује разне кампање и манифестације сваког 5. јуна како би се њихови грађани боље упознали са еколошким проблемима, климатским променама, али и угроженим подручјима и врстама.
Историја Светског дана заштите животне средине
Друга индустријска револуција донела је убрзан развој великог броја држава, а природа је све време трпела сурове промене. У циљу сагледавања притисака на животну средину организована је конференција о заштити животне средине у Стокхолму 1972. године. Конференцији су присуствовали представници 113 држава који су се једногласно сложили да је потребна међусобна сарадња зарад очувања животне средине. Предлог за датум заштите животне средине који је било потребно одредити дала је Југославија. Овај датум потврдила је и усвојила Генерална скупштина Уједињених Нација.
Неке од активности које се организују за овај врло важан еколошки празник су садња дрвећа, чишћење природе, изложбе и конференције. Као и претходне године, конференција ће се одржати онлајн, а посебно ће се обрадити циљеви одрживог развоја. Они подстичу да се обазриво опходимо према природи и да стекнемо зелене навике, а оснивање циљева одрживог развоја је настало од стране Уједињених Нација.
Постоји укупно 17 циљева одрживог развоја УН, а чак седам се односи на заштиту животне средине: чиста вода и канализација, приступачна и одржива енергија, одрживи градови и заједнице, одржива производња и потрошња, борба против климатских промена, живот испод воде (заштита и очување морских екосистема) и живот на Земљи.
Колико су екосистеми важни, боље можемо схватити уз чињеницу да се сваке године изгуби 4,7 милиона хектара шума. То значи да се на сваке три секунде изгубиједан фудбалски терен шумске површине.
Уз ову чињеницу лако се може извести закључак да алармантном брзином губимо веома драгоцена подручја. Захваљујући томе, многа жива бића неће моћи да опстану. Иако смо сведоци тога колико климатске промене утичу не само на нас, већ на цео свет, то није разлог да не улажемо у природу. Можемо градити зеленије градове, заправо можемо све уколико смо у томе заједно и са истим циљем – пружити природи оно што она нама пружа свакодневно.
Који су ваши зелени кораци ка бољој животној средини?
