Насловна Занимљивости Табу дизајн у пејзажној архитектури

Табу дизајн у пејзажној архитектури

338
0
Време читања: 3 минута

Тема овог текста биће нам дизајн специфичних јавних или полу-јавних површина, које према свом карактеру не спадају у класичан тип зеленог простора. Наиме, дизајн гробља и крематоријума, односно погребних места, представљају тачку у којој се дизајн и емоције преклапају. У том случају, шта је оно што треба узети у обзир кад је у питању планирање таквог простора?

У периоду до и за време средњег века већина људи је сахрањивана у оквиру комплекса цркве. Почетком 19. века то је било забрањено из хигијенских разлога, па су гробља била планирана ван граница градова и села. Главна функција погребних места је олакшавање сахрањивања, кремирања и постављања пепела, док су жаловање, сећање и контемплација пропратне функције, пластично објашњено. Сваки период има свој одговарајући погребни стил, под утицајем религије, друштва, погледа на смрт и погледа на природу. Хронолошки, то су: гробља под утицајем хришћанства; гробља из периода романтизма; еклектична гробља; модерна гробља; постмодерна гробља и данашњи тип гробља.

Примери гробља у модерном, еклектичном и хришћанском стилу

Све више гробаља, као и простора крематоријума се данас користи и посматра као отворени простор. Вреднују се као спомен-паркови који пружају одмор и опуштање у ужурбаном градском окружењу. Уређење гробља захтева веома специфичну визију о дизајну и садњи. Питања попут коришћења простора, проблема са земљиштем, садње и техничког управљања, играју важну улогу у избору биљних врста. Поред овога, гробља нуде изврсну прилику за садњу необичног дрвећа које је немогуће или тешко користити на другим локацијама. То укључује традиционално дрвеће које је „жалосне“ форме, јединке са вишеструким калемљеним гранама, пузеће форме жбунова, неке атрактивније биљне врсте и слично.

Занимљиво је да већина погребних простора нема никакве везе са околним пејзажом. Зидови, ограде и живе ограде одвајају гробља и крематоријуме од свакодневног живота и околних пејзажних одлика, стога је битно сам простор планирати на основу активности које се могу спроводити на самом месту. 

Мастер план је примарни и најважнији корак приликом пројектовања гробља. Кохезивно планирање, оптимизација коришћења земљишта и дугорочна одрживост која побољшава укупну естетику деликатног простора попут овог је оно на шта пројектант треба да усмери свој фокус. У том случају мастер план делује као проактивна мапа пута која користи лакоћу приступачности за различите групе корисника. 

Дизајн мора одговарати регионалним елементима подручја који мора бити прилагођен корисницима, а притом подржати људске перформансе. Генерални савет је да треба дати предност неутралним бојама које се уклапају у природну позадине, а изоставити јарке, светле боје. Коришћење органских облика, материјала и текстура даје суптилан ток дизајну.

Пејзажни предео који се усклађује са постојећим сценаријем је у потпуности прилагођен, али јединствен сам по себи, мора бити створен да одговори на пројекат ове природе. Морају се узети у обзир перцепција украсних карактеристика, различите нијансе зелене које ће кумулативно дати простору идентитет, врсте цветних стабала, уколико се користе цветнице и слично. 

Спољно осветљење, дизајн спомен намештаја, мобилијара и посебне водене карактеристике које допуњују целокупан изглед могу бити значајан допринос већој слици.

Садња дрвећа или травнатих површина као покривача за гробна места је једна од алтернативних опција коју треба подстицати насупрот сувишним каменим гробницама које нису сасвим одрживо решење.

Пројектовање дренажног система у оквиру гробља представља сложен поступак с обзиром на физичка, еколошка и практична ограничења, те га је потребно пажљиво планирати како би се спречило било какво непланирано кретање материја у земљишту.

Данашња ситуација која се одликује недостатком зелених површина подстакла је просторе попут гробља и крематоријума да имају вишеструке функције попут отворених простора и паркова за јавност. Поред тога, у неким случајевима погребни простори могу бити интегрисани и у шумски амбијент. 

Гробље интегрисано у шумски амбијент

Да ли вам је познато да је могућа употреба биоразградивих урни и ковчега која би такође резултирала новим приступом у погледу очувања животне средине? 

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име