Широм планете живи преко 8,7 милиона различитих животињских врста. Од пространих пашњака, преко тропских кишних шума и пустиња, па све до мора и океана, животиње су се прилагодиле свим условима и њихова величина варира од неколико микрона па све до 30 метара! Један од мање познатих животиња микроскопске величине јесте животињица која носи име тардиграда.
Тардиграде су микроорганизми чија величина не прелази 1 милиметар. Оне су познате и по имену водени медведићи. Оно што је за ове животињице карактеристично, је њихова отпорност и способност да преживе различите услове. Подаци о њима се не могу наћи у редовним уџбеницима за основну и средњу школу, тек у појединим факултетским књигама. Нису предмет истраживања наших научника, чак се и на студијама биологије не помињу много, осим ако није пресудно интересовање студента. Оне за сада нису класификоване у животињском царству. Налазе се негде између ваљкастих црва и зглавкара. Једне су од ретких организама које живе на сваком континенту. Могу се наћи у влажној земљи,барама, рекама, пределима окованим снегом и ледом.
Због својих специфичности, једни су од организама који се често шаљу у свемир ради испитивања различитих утицаја на њих. У најновијим истраживањима тардиграде су се из свемира вратиле непромењене. Научници сматрају да су тардиграде једни од најстаријих организама на свету и да су биле присутне још за време диносауруса. Оно што ова створења чини карактеристичним јесте њихова способност прилагођавања. Налик вишим животињама, имају развијен нервни систем, систем органа за варење и систем органа за излучивање, као и јако добро развијене мишиће. Док, налик нижим животиња, немају развијен систем органа за дисање и кардиоваскуларни систем. Дишу целом својом површином, штоје одлика пљоснатих црва. Као и змије, пресвлаче се једном годишње и старе канџице замењују новим. Изграђене су од четири сегмента на којима се налази пар ножица.
Шта су њихове способности преживљавања?
Ако би дошло до суше, тардиграде би се избациле ⅓ воде из свог тела и скупиле се попут сувог грожђа, како не би губиле воду из тела. Оне остају такве, све док се услови из спољашње средине не поправе. Овај период у животу тардиграда подсећа на хибернацију. У овом периоду оне синтетишу ензим који успорава губљење воде. Након побољшања ситуације у спољашњој средини, тардиграде се поново враћају у првобитно Уколико би пак дошло до поплаве, тардиграде би се надувале као балон и плутале. У себи би складиштиле воду која би их одржавала у животу док се ситуација не би поправила. Научници су утврдили да и у једном и у другом стању тардиграде могу да преживе више од годину дана.
За разлику од већине других животиња, тардиграде не умиру од тровања хемијским супстанцама. Могу живети у загађеним срединама и отпорне су на све врсте зрачења, од УВ зрачења, преко X зрачења, па све до гама зрачења. Могу се наћи и на великим морским дубинама где је мало организама присутно, јер подносе велики притисак. Нормално функционишу и у вакууму. Утврђено је да могу опстати на температури од -273,8 °С преко годину дана. Опстају како на ниским, тако и на високим температурама. Многи их сматрају неуништивим организмима.Иако знамо све ово, још се не зна пуно о њиховом нормалном начину живота. Научници за сада не знају да ли би оне могле да помогну у медицинским истраживањима, тек предстоји период истраживања. Оно што је занимљиво јесте да су биле инспирација за серију „Star Trek: Discovery“.
