Прошле године, свет је обележио 60 година од издавања књиге која је многима отворила очи о штетности супстанци које је хемијска индустрија представљала као сасвим безбедне, која је инспирисала глобални покрет за заштиту животне средине и која је, нажалост, и данас актуелна као и те 1962. године. Реч је о књизи „Тихо пролеће“ ауторке Рејчел Карсон (”Silent Spring“, Rachel Carson).
Рејчел Карсон је рођена 1907. године у Пенсилванији, САД. Као марински биолог и велики заљубљеник у природу, након академске каријере се запошљава у Канцеларији за рибарство, где спаја своје знање са даром за писање и ствара брошуре и материјал за радио емисије о животној средини. Убрзо се озбиљније посвећује писању и објављује неколико књига, од којих је „Море око нас“ (”The Sea Around Us”) освојила бројне књижевне награде, док је документарни филм снимљен о њој освојио награду Оскар.
Године 1957. Рејчел су замолили пријатељи, из Националног удружења орнитолога, да истражи утицај инсектицида ДДТ и других пестицида на живи свет. ДДТ се почео користити током Другог светског рата као заштита од маларије и тифуса, а по завршетку рата своју примену је нашао у пољопривреди. Хемијска индустрија је обећавала апсолутну нешкодљивост овог производа, те је и данас запамћена чувена реклама ”DDT is good for me!“ („ДДТ је добар за мене!“). Међутим, сазнања из литературе и интервјуа са научном заједницом Рејчел Карсон је најпре обликовала у серијал који објављује магазин The New Yorker, а потом и у књигу симболичног назива „Тихо пролеће“.
Књига говори о бројним штетним ефектима које пестициди имају на животну средину, тј. на организме који нису „циљни“, те Карсон наводи да би им стога више одговарао назив биоциди. Посебно наглашава утицај ДДТ-а на птице, прогнозирајући да нас очекују године без песме птица уколико нешто не променимо. Књига такође наводи и штетне ефекте по људе, пре свега карциногеност и генотоксичност ДДТ-а, који се јако дуго задржава у животној средини. Карсон оштро критикује индустрију да обмањује јавност, а званичнике да прихватају тврдње произвођача без имало критике.
Једна од најснажнијих порука које „Тихо пролеће“ носи је да људска врста треба овладати собом и својим апетитима како би била равноправан део природе, уместо што покушава да њоме овлада.
Иако је „Тихо пролеће“ дочекано са одушевљењем у научним и активистичким круговима, хемијска индустрија и део званичника су је дочекали „на нож“. Индустрија је кренула у контранапад, називајући Рејчел Карсон узбуњивачем који покушава да заустави научни напредак.
Напади су били и личне природе. Линда Лир у биографији „Рејчел Карсон: Сведок природе“ (”Rachel Carson: Witness for Nature“) наводи да је Езра Тафт Бенсон, амерички секретар за пољопривреду, окарактерисао Карсон као „вероватно комунисту“ и питао се „зашто би уседелица без деце бринула о генетици“.
Ипак, председник Кенеди наређује истрагу која води строжој регулативи за употребу пестицида, те се 1972. године ДДТ забрањује у САД, а 2004. и у читавом свету, осим за контролу комараца који преносе маларију.
Нажалост, Рејчел Карсон није доживела да види утицај своје књиге. Умрла је од карцинома дојке 1964. године.
Иако је ДДТ забрањен, борба коју је Рејчел Карсон започела се наставља. Према „Атласу пестицида” објављеном 2022. године, светска продаја пестицида се удвостручила у последњих 20 година. Истовремено, опстанак пчела, као и више од трећине врста осоликих мува, које су нам неопходне као опрашивачи, је такође угрожен, између осталог, и због употребе инсектицида, као што су неоникотиноиди. Из ових разлога, многа светска удружења покрећу иницијативе према законодавцима којима траже напуштање синтетичких пестицида, мере за обнову биодиверзитета и подршку за пољопривреднике у транзицији ка агроекологији.
„Тихо пролеће” није само књига о ДДТ-у, него и књига о природи, која је нежна, али истовремено отпорна и способна узвратити ударац на неочекиване начине, и у којој ништа не постоји само, тако ни човек.
Али човек је део природе, и његов рат против природе
је неизбежно рат против самога себе.
Рејчел Карсон
