Земље Западног Балкана предложиле су 2011. године мали број подручја за укључивање у европску Емералд мрежу заштићених подручја. Ипак, многе реке у региону су и даље незаштићене – нови предлог усмерен је ка исправљању тог пропуста.
Група стручњака и невладиних организација из 11 земаља данас је објавила листу 88 приоритетних река за заштиту и позивају земље Западног Балкана које су потписнице Бернске конвенције за проширивање Емералд мреже у региону.
Емералд мрежу успоставио је Савет Европе 1989. године према Kонвенцији о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта (Бернска конвенција), а чине је подручја од посебне важности за заштиту природе како би се очувале биљне и животињске врсте у њиховим природним стаништима.
Kао потписнице Бернске конвенције, Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Северна Македонија и Србија започеле су укључивање у Емералд мрежу 2011. године када су предложиле мали број подручја за заштиту. Ипак, до данас ниједна од земаља није проширила тај списак – већина подручја нема никакву заштиту према националном законодавству, нико не управља подручјима нити је осигурано системско прикупљање података или неопходних ресурса. Због свега тога, већина река и рибљих врста још увек није заштићена.
Списак река који је објављен данас, резултат је „Emerald Green“ семинара који је организовала невладина организација CEE Bankwatch Network у децембру 2022. године. Учесници тог семинара прикупили су релевантне научне податке о појединим рибљим врстама и њиховим стаништима на основу којих је припремљен списак река које би требало укључити у Емералд мрежу.
Западни Балкан је глобално важно жариште биолошке разноврсности, посебно када је реч о слатководним врстама и стаништима. Планински ланци, реке, језера и обала представљају дом бројним угроженим врстама и важна су станишта за многобројне ендемске врсте које не живе нигде другде. Kада се упореде са остатком Европе, већина река у региону је у добром или изразито добром стању, а многе су идеални кандидати за заштиту, што је препознао и данас објављени списак.
Andrey Ralev, стручњак за биолошку разноврсност, CEE Bankwatch Network:
„Заштита река И добра имплементација Емералд мреже дуготрајан је процес који захтева сарадњу између влада, стручњака, невладиних организација и локалних заједница. Наш предлог, који се темељи на исцрпним научним подацима о рибљим врстама у региону, важан је допринос том процесу. Следећи корак је подршка владама у региону у припреми службених предлога за нова Емералд подручја.“
Наташа Миливојевић, председница Еколошког удружења Рзав:
„Окупљање стручних лица који су својим дугогодишњим радом показали да располажу изузетно вредним подацима о биолошком диверзитету у региону, показују да је семинар био сјајна идеја која ће свакако представљати механизам за охрабривање и подстицање доносиоца одлука за брже проглашење Емералд подручја и њихово одрживо управљање.“
Страхиња Мацић, правни стручњак, Организација за политичку екологију Полекол и иницијатива Право на воду:
„Србију карактерише велика генетичка, специјска, екосистемска и предеона разноврсност И као део Балкана представља један од шест центара европског биодиверзитета. Међутим ову природну разноврсност тек својим малим делом обухватају Емералд подручја, која су од велике важности за заштиту и очување дивљих биљних и животињских врста и њихових станишта. Нова Емералд подручја нису предложена од 2011. године, зато исходе семинара сматрамо драгоценим И добром основом за предлоге нових подручја, са посебним акцентом на речне сливове прекограничних водотокова.“
