Уређење речних токова

Природни речни токови са својим обалама представљају веома значајне еколошке ресурсе о којима је потребно водити рачуна, редовно их контролисати и чистити. Поред уређења речних токова, држава мора посебно да пази о испуњењу основних водопривредних захтева. У основне водопривредне захтеве спадају заштита од поплава, заштита приобалних подручја, као и одржавање речног корита. Уређење речних токова је веома важно како за квалитет живота људи и еколошки баланс, тако и за економски развој државе и њену међународну сарадњу.

Основно окружење једног речног тока чине земљиште и вегетација које одликује доста карактеристика, самим тим ова два елемента доста обликују и утичу на речно корито. Речни ток мора бити квалитетно и одрживо уређен како би вода могла да се користи за снабдевање водом становништа и индустрија, наводњавање, пловидбу, узгој рибе и туризам, али и многе друге намене. Унутрашњи водни путеви Републике Србије су повезани са међународном реком Дунав, а преко ње и са европском мрежом водних путева.

Уређење речних токова и заштита

Када се почиње са уређењем речног тока, подразумева се изградња и одржавање водних објеката за уређење водотока, као и извођење радова око одржавања обале, али и самог речног корита. Оваква подела радова се дели на три главна дела:

1. Заштиту од поплава које настаје при изливању воде из речног корита
2. Заштиту од ерозије и бујица
3. Заштиту од подземних вода, тј. заштиту од поплава унутрашњим водама

Приликом уређења речног корита током одређеног периода присутна је и деформација корита. Деформација проузрокује штете које је потребно на време санирати, а најчешћи узроци деформација су природни или антропогени утицаји. Антропогени утицаји су све обимнији јер је развој урбаних средина доста нашкодио многим речним коритима. Како се урбане средине развијају, тако је експлоатација материјала из корита, али и саме воде све већа. Спречавање и зауставављање процеса дефорамције речног корита обезбеђује се регулационим објектима који се називају обалоутврде. 

Обалоутврде су првенствено постављене на великим рекама као што су Дунав, Сава, Тиса и Велика Морава, међутим стање ових регулационих објеката није задовољавајуће због неадекватног одржавања. Поред заштите од деформација, веома је важна заштита речних токова од загађивања. Заштита речних токова од загађивања подразумева смањење количина опасних материја у токовима и око њих. Поред тога, обавезна је контрола, као и пречишћавање отпадних вода узимајући у обзир најбитнији параметар, а то је квалитет животне средине. Најзахтевнији корак при уређењу речних токова је неопходна механизација која мора бити адекватна за одређени капацитет речног корита. У употреби је најчешће трактор са тарупом, као и друга транспортна средства. Чишћење речног корита захтева редовно кошење обала, уклањање грања, шибља и растиња које се поред обале може наћи и у самом речном кориту. 

Реке Дунав, Тиса и Сава

Најважнији транспортни коридор (Коридор 7), који на целој дужини тока кроз Републику Србију има статус међународног водног пута. Овај статус регулисан је Конвенцијом о режиму пловидбе на Дунаву, која је усвојена у Београду 1948. године. Дунавска комисија даје препоруке о захтевима које се односе на прописане габарите пловног пута и друге радове на самој реци. 

Од Мађарске до Дунава, река Тиса има статус међудрживног водног пута. Статус је добила 1955. године када је закључен споразум о пловидби између Југославије и Мађарске. Нови споразум из 2016. године доноси одређене новине које се односе на услове за отварање пловидбе свих застава. Тиса повећава своје водне потенцијале, што је изузетно важно за водни саобраћај Републике Србије. 

Река Сава је свој статус међународног водног пута добила у складу са Оквирним споразумом о сливу реке Саве, који је потписан у Крањској Гори 2002. године. Тренутно стање водног пута на овој реци је неповољно с обзиром на њен велики потенцијал који пружа. Пловидбе се углавном одвијају споро и са прекидима. 

Међународна сарадња и обавезе

С обзиром на то да многе реке у Републици Србији имају статус међународног водног пута, потребно је остварити добру међународну сарадњу уз коју су присутне и обавезе. 

Како је Република Србија у процесу придруживања Европској Унији, следи обавеза да своје стратешке одлуке у области вода прилагоди документима који важе за државе чланице Европске Уније. 

Међународна сарадња у сливу Дунава заснива се на Конвенцији о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке Дунав из 1994. године, потписане у Софији. Државе потписнице су дужне да теже одрживом и праведном управљању водама уз то и рационалну употребу воде. Посебан протокол о заштити од поплава уз Оквирни споразум, који је ступио на снагу 2015. године, реци Сави обезбеђује нов ниво заштите. 

Колико ли је битно улагати у водни саобраћај?

Водни саобраћај карактеришу предности попут економичности, мање загађења уколико се редовно контролише и прати, док су мане мале брзине, као и зависност од хидрометеоролошких услова. Такође, да би речна флота била ефикасна и одржива, потребна је одговарајућа инфраструктура, али и квалитетни бродови, као и редовно чишћење речног корита. Република Србија има задовољавајуће географске карактеристике за бољи развој теретног и путничког водног саобраћаја и рекреативне пловидбе. Међутим, тренутно стање речне инфраструктуре није задовољавајуће и искоришћено до пуног потенцијала, поготово након 1990. године када долази до великог застоја у одржавању и даљем улагању.

Уређење речних токова у будућности ће такође представљати важну активност ради очувања стабилности и спречавања деформације речних корита уз рационално коришћење вода. Само уређење мора се вршити уз најмање хидроморфолошке промене корита и најмање утицаје на приобалне екосистеме. Да би у потпуности све функционисало како треба за један речни ток, потребна је сарадња сектора за воду, животну средину, речни саобраћај, као и међународну сарадњу. 

Иако нам јако тешко иде да реке Србије добију правилан третман и заштиту за све што нам пружају свакога дана, претходних година идвојиле су се реке Јабланица и Колубара чија су корита била очишћена, што нам јасно показује да за све реке има наде уколико се заједно потрудимо.