Утицај пејзажне архитектуре на животну средину

Тек у последњих неколико деценија пејзажна архитектура је постала једна од водећих професија која се бави сложеним еколошким проблемима. Раних тридесетих година прошлог века пејзажне архитекте биле су укључене углавном у пројекте мањих размера, али се са временом и новонасталим еколошким околностима, њихов утицај повећао. Раније, пејзажне архитекте играле су мање улоге у тимовима за развој и заштиту животне средине. Међутим, данас играју водећу улогу, при чему, поред знања из области ботанике, хортикултуре, грађевине, архитектуре и других релевантних области, морају поседовати свеобухватно знање и о проблемима из домена заштите животне средине. Неки од најзначајнијих радова пејзажног архитекте укључују процену утицаја на животну средину, пејзажно планирање регија, градова и насеља, опоравак деградираних земљишта, планирање приобалних подручја и одрживо еколошко планирање транспортних мрежа и индустрије, као једних од главних фактора и извора загађења данашњице. 

Утицаји на околину (економски, физички, социо-културни, психолошки и еколошки) варирају у интензитету и обиму од локације до локације, у зависности од величине пројеката уређења пејзажа као и расположивих елемената који се користе у самом контексту побољшања животне средине. Приоритетне области у планирању пејзажа и управљању животном средином укључују управљање водним ресурсима, транспортом, управљање отпадом, одржавање простора, као и целокупни дизајн одрживог развоја. Уређење пејзажа има и негативне и позитивне утицаје на животну средину. Негативни утицаји укључују крчење шума, загађење (ваздух, вода и земљиште) као и модификације екосистема. Позитивни утицаји пејзажног уређења укључују многе друштвено-економске ефекте, као и обезбеђивање контакта са културом и природом неког предела. Предности заштите животне средине укључују акције очувања исте, иницијативе за управљање отпадом, побољшање изгледа градова, побољшање стања саме животне средине као и максимално укључивање професионалаца попут пејзажних архитеката, хортикултуриста, урбаниста, кустоса, вајара, уметника и еколога. Иницијативе процене утицаја на животну средину, ревизије и контроле квалитета доказале су да предности пејзажне архитектуре у смислу физичке, биолошке, социјалне, економске, психолошке и инфраструктурне улоге далеко превазилазе његове негативне последице на биодиверзитет.

Може се рећи да пејзажна архитектура утиче и на факторе који нису нужно квантитативно мерљиви попут побољшања социјалних односа, очувања обичаја и културног наслеђа. Са друге стране, они ефекти који су мерљиви, а којима се бави пејзажна архитектура су проблеми попут загађења, обезбеђивање хране у градовима, исцрпљивања заштитног озонског омотача земље, крчења шума, изумирања врста, глобалног загревања и климатских промена. Планирање предела је веома важно како би се ублажили ефекти опасности и ризика по животну средину. Поред тога, добробит човека и његове околине одражавају се на психичко и физичко здравље човека.

Пројекти из области пејзажног пројектовања узроковали су велика побољшања када су у питању транспортне мреже и деградиране урбане структуре оплемењивањем таквих простора пејзажним елементима. У развијеним земљама пејзажно планирање и заштита животне средине иду ‘руку под руку’ са циљем пружања основних погодности попут паркинг места, јавне расвете, мобилијара, комуналних услуга, санитарних и инжењерских услуга као што су водоснабдевање, канализација и пречишћавање отпадних вода, одлагање отпада, снабдевање електричном енергијом и комуникационим системима.

С обзиром на важност уређења пејзажа по друштво и животну околину, није изненађујуће да је потреба за укључивањем професије пејзажне архитектуре у одлучивање о животној средини препозната као од изузетног значаја. Пејзажно планирање и технологије обновљивих извора енергије могу помоћи у смањењу ефеката урбаних острва, стаклене баште, загађења, топлотног стреса и других опасности по животну средину, присутним нарочито у градовима. Растућа стопа урбанизације изазвала је бројне проблеме у животној средини. Многе људске активности проузроковале су деградирање животне средине, док су друге штетне праксе резултирале катастрофама попут уништавања пустињског тла, поплаве, убрзане ерозије земљишта и других проблема попут губитка биолошке разноликости, исцрпљивања озонског омотача, крчења шума и загађења природе. Иако ће увек постојати потреба за општим подизањем свести о животној средини, данас постоји још хитнији приоритет – да се покаже како се концепт одрживог развоја може применити на стварну животну ситуацију.

Може се рећи да је уређење пејзажа катализатор одрживог окружења и развоја, а да је суштина уређења пејзажа побољшање животног окружења људи кроз унапређен квалитет животне средине.