Do sada smo dosta puta spominjali termoelektrane u našim tekstovima, ali nismo vam rekli kako sve ova postrojenja utiču na životnu sredinu, pa je došlo vreme da pričamo i o tome.
Za početak, šta su termoelektrane?
Termoelektrane predstavljaju sve vrste energetskih postrojenja koje toplotnu energiju konvertuju u električnu, pa se tako u termoelektrane ubrajaju i nuklearne, ali i pojedini tipovi solarnih elektrana.
Na priloženom grafiku možemo videti da se električna energija i dalje većinski dobija sagorevanjem fosilnih goriva u termoelektranama. Ovakav tip termoelektrana (u daljem tekstu TE) i jeste najveći zagađivač.
Uticaj na zemljište
Najveći uticaj na zemljište imaju TE čija goriva iza sebe ostavljaju velike količine otpada koji se može samo deponovati. Za zemljište najveću štetu donosi pepeo iz TE na ugalj, ali i same čestice koje se talože iz emisija. Deponije na kojima se skladište otpadne materije iz TE zauzimaju velike površine. Pepeo koji se deponuje mora da bude nakvašen kako se ne bi razleteo i kao takav se deponuje. Kao što je već napisano, pri uticaju atmosfesrskih padavina i „zalivanja“ pepela, zagađena voda prolazi kroz zemljište i time ga zagađuje.
Sličan problem imaju i nuklearne elektrane, jer potrošeno gorivo automatski predstavlja opasan otpad. U nekim slučajevima se ovaj otpad deponuje na specijalne deponije predviđene za ovakav tip otpada, iako je spakovan u posebne kontejnere, samom izgradnjom ovakve deponije, zamljište se degradira i gubi svoju prvobitnu namenu.
Tu je i indirektan uticaj TE na zemljište. Svaka eksploatacija fosilnog goriva u bilo kom obliku automatski narušava ne samo zemljište, već i vodu i vazduh.
Pored ovih uticaja na zemljište, samo postrojenje TE zauzima velike površine i neretko narušava estetiku pejzaža.
Uticaj na vodu
Pored rashladnih voda iz TE, tu su i otpadne vode koje direktno zagađuju vodotokove ako nisu tretirane na propisan način. Otpadne vode iz postrojenja nastaju kao rezultat povremenog ispiranja i pražnjenja pojedinih uređaja u TE. Takođe, neizostavne su i komunalne otpadne vode.
Rashladna voda iz TE koja se ispušta u okolni vodotok treba da bude rashlađena na temperaturu približno jednaku temperaturi vodotoka, ali to često nije slučaj pa dolazi do termičkog zagađenja. Na taj način dolazi do uticaja kako na fizičkohemijske karakteristike vode, tako i na poremećaj ekološke ravnoteže u reci. Poznato je da se porastom temperature vode smanjuje količina rastvorenog kiseonika koji reguliše proces razlaganja organskih materija i dovodi do velikih promena u životnom staništu, kao što je odumiranje vrsta. Kod nuklearnih termoelektrana ta voda je često i blago radioaktivna pa se ribolov zabranjuje na tim područjima.
Takođe, zagađenje voda može poticati od deponija uglja, šljake, pepela i otpadnog mulja uzrokovano je rastvaranjem sulfata, bikarbonata i drugih neorganskih i organskih materija pod uticajem atmosferskih voda. Atmosferske vode otiču delimično u površinske vode, a delimično prodiru pod zemlju gde zagađuju podzemne vode, kao i samo zemljište.
Uticaj na vazduh
Problem zagađenja vazduha od strane TE nastaje kada se koristi gorivo lošeg kvaliteta i kada ne postoje tehnologije koje mogu efikasno da umanje emisije štetnih gasova i čestica u vazduh. U zemljama u razvoju se često koriste jeftina fosilna goriva koja su takođe i energeski neefikasna. Kada se koriste ovakva goriva, sagorevanje često nije potpuno, što dovodi do dodatnih emisija polutanata.
TE su među najvećim emiterima gasova staklene bašte kao što su vodena para i ugljen-dioksid. Iz TE na ugalj u amtosferu emituju se sumpor-dioksid, oksidi azota i suspendovane čestice. Oksidi sumpora i azota su uzročnici kiselih kiša koje mogu biti indirektni uticaj TE na zemljište. Suspendovane čestice su veliki zagađivači vazduha i vrlo dobro poznati uzročnici različitih bolesti kod izložene populacije. Ove emisije se odnose na TE koje koriste fosilna goriva, dok se na primer kod nuklearnih elektrana se emituje vodena para koja sadrži zanemarljivu koncentraciju radioizotopa (radionuklida).
Uticaj TE se dosta odražava i na zdravlje ljudi, zbog odsustva primerenih tehnologija ili prisustva lošeg, jeftinog i neefikasnog goriva. Pored osnovnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi, tu su i uticaji buke iz pogona TE, kao i mreže saobraćaja u okviru postrojenja.
Danas u svetu nove TE poseduju nove i efikasne tehnologije koje će doprineti smanjenju uticaja na životnu sredinu, ali se teži i ka upotrebi drugih oblika goriva poput biomase ili otpada.
Situacija na Balkanu sa termoelektranama je jako loša. Tehnologije koje se koriste su zastarele, a i one TE koje imaju zadovoljavajuću tehnologiju koriste loše gorivo – lignit. Lignit i goriva slična njemu, imaju malu energetsku vredost i zato su manje efikasna. Njihov uticaj u najvećoj meri osećamo putem zagađenja vazduha koje utiče i na naše zdravlje.
Međutim ne moraju sve TE biti ružne i tužne po okolinu – evo par primera kako je moguće poboljšati i promeniti TE:
Zašto Švedska uvozi otpad?
Kopenhil – Budućnost je stigla
Moramo uzeti u obzir da jednog dana više neće biti rezervi uglja, nafte i prirodnog gasa, i šta onda? Nije jednostavno izabrati na koji način ćemo da se snabdevamo električnom energijom, jer svaki izvor ima mane, i uz to smo često ograničeni. Nadamo se da će bliska budućnosti doneti više zelenih izbora za snabdevanje električnom energijom.
