Енергија ветра је један од најчистијих и најбрже растућих извора енергије на свету. Ветропаркови, заједно са другим произвођачима енергије који користе обновљиве изворе, попут соларних панела или геотермалних електрана, постепено заузима главно место у борби против климатских промена.
Ветротурбине, користећи бесплатну и обновљиву енергију ветра за производњу електричне енергије, имају знатно мањи ефекат на животну средину и живи свет од великог броја других начина производње енергије. Свe утицаје које ветропаркови имају на животно окружење, било да су позитивни или негативни, можемо да посматрамо кроз фазу постављања и инсталације, фазу рада и фазу уклањања ветротурбина, а код свих фаза загађење је сведено на минимум.
Током рада, ветропаркови не производе и не емитују загађујуће честице попут угљен-диоксида и азотних оксида, па самим тим, не доприносе ефекту стаклене баште и не изазивају киселе кише или смог. Термоелектране се, за разлику од ветропаркова, за рад ослањају на сагоревање фосилних горива, попут угља или природног гаса, која у екстремним мерама загађују, не само ваздух и воду, већ и пољопривредно земљиште, повећавајући његову киселост.
Ветропаркови се граде на местима која су редовно ветровита и заузимају само мали део Земљине површине, тако да се земљиште између турбина и даље може користити у различите сврхе. Најчешће су то велике пољопривредне површине или плитки делови водених површина, где се искоришћава енергија ветрова који дувају преко језера, мора или океана.
Постоји низ мера које се примењују приликом постављања и рада ветропаркова, како би њихов утицај на животну средину био сведен на минимум. Међутим, овакви пројекти имају и недостатке. Пре свега, енергија ветра није константна, већ се читава производња ослања на временске прилике. У периодима када нема ветра, свака земља мора да има резервну алтернативу за производњу електричне енергије. Насупрот томе, јаки ветрови и олује могу да проузрокују оштећење на лопатицама турбина и тиме директно угрозе безбедност људи који раде или живе у непосредној близини.
Производња и инсталација ветротурбина захтева велика новчана улагања, а поред тога, пренос тешке и велике опреме може утицати на појаву ерозије. Иако је производња електричне енергије из енергије ветра у почетним фазама коришћења била изузетно скупа у односу на производњу конвенционалним методама, у последњој деценији се ово значајно мења, те се данас бележи пад у цени производње електичне енергије путем ветра за чак 70%.
Ветроелектране још увек производе мало струје, када се посматра укупан удео производње електричне енергије у било којој земљи. Међутим, и овај ток се постепено мења, с обзиром на то да је током 2020. године производња електричне енергије из енергије ветра порасла за 11%. Већина инсталација које су пуштене у рад изграђене су у САД-у и Кини, које заједно чине 79% глобалне употребе енергије ветра.
Рад турбина чини велику претњу заштићеним и угроженим врстама птица и слепих мишева, као што је случај и на нашим просторима, посебно на локацијама где су изграђени велики ветропаркови, попут Ковачице и Алибунара. На годишњем нивоу, од последице директног судара са турбинама, може да страда преко милион птица. Међутим, ова цифра је ниска ако се посматрају сви узроци смртности птица, попут напада мачака, судара са телекомуникационим торњевима, далеководима или аутомобилима.
Поред директне смртности и повреда које су последице судара са ветротурбинама, поједине врсте птица и слепих мишева могу изгубити могућност за гнежђење или преноћиште. Бука и осветљење проузроковани радом турбина могу узнемирити поједине врсте или довести до расељавања дивљих животиња, а сама изградња турбина некада може утицати на фрагментацију станишта, услед чега може доћи до отежаног кретања појединих врста или до смањења доступности ресурса за храну.
Данас, научници и инжењери раде на осмишљавању потпуно иновативних и технолошки напредних ветропаркова, попут оних у којима ветротурбине лебде у ваздуху, под утицајем неког гаса, као што је хелијум.
Још једна од занимљивих и иновативних идеја је и стварање лаганог, вештачког дрвећа, које би функционисала по принципу ветротурбина, и које би могло веома лако да се помера при ветру. Овакав подухват би захтевао нове материјале и уређаје који би омогућили стабилну ротацију дрвећа, а помоћу њега би се искоришћавала мања количина енергије ветра, углавном за потребе градова. Насупрот овим малим турбинама које би радиле при веома малим брзинама ветра, научници такође раде и на побољшавању садашње технологије, како би турбине могле да функционишу и при изузетно јаким олујним ветровима.
Неспорно је да ће у будућности индустрија ветра расти упоредо са напретком техлологије, а то подразумева константан рад на прилагођавању дизајна и материјала за израду турбина, пажљив одабир локације и процењивање ризика за птице и слепе мишеве. Међутим, иако чиста и обновљива, енергија ветра је веома непредвидива и непоуздана, и увек ће нам бити потребни други, поузданији облици извора енергије. Због флуктације струја ветра, ветротурбине производе и до три пута мање количине електричне енергије коју би могле у теорији да производе, што није случај са конвенционалним електранама. Поред тога, код коришћења енергије ветра вишак произведене електричне енергије може да се ускладишти за каснију употребу, али данашња технологија складиштења има мале капацитете, и подразумева батерије и пумпне хидроелектране које би радиле до 72 сата након престанка ветра. Енергија ветра, због своје непоузданости и мањка капацитета за производњу електричне енергије, за сада не може да замени наше ослањање на необновљиве изворе енергије, али може утицати на њихову одрживост.
Извор:
https://www.bos.rs/
https://scienceexchange.caltech.edu/
https://ewsdata.rightsindevelopment.org/
https://www.iea.org/reports/wind-power
https://climate.nasa.gov/
thank you