Саопштење – Климатске промене имају све израженији утицај и зато је потребно предузети мере управљања у процесу производње грожђа и вина, како би се добио квалитетнији финални производ. Суочавање са утицајем климатских промена, дугорочни опстанак и развој винске индустрије могући су само кроз континуирану примену стандарда, научних истраживања, мерења и праксе за одрживо виноградарство. Ово је једна од кључних препорука експерата који су учествовали на стручној конференцији коју је организовала винарија „Тиквеш” у оквиру трогодишњег транснационалног Пројекта „Откривање руралног наслеђа: аутохтона производња ферментисаних пића за локалну и еколошку одрживост”. Поред стручне конференције, „Тиквеш” је организовао и теренску посету за представнике организација из Норвешке, Словеније, Луксембурга, Хрватске и Италије. Они су посетили винограде „Тиквеш” да би упознали праксу одрживости које винарија примењује, као и стеченим знањем и искуством које преноси.
„У Тиквешу смо годинама свесни да је за повећање конкурентности и препознатљивости наших вина у свету неопходно променити досадашњу праксу у производњи грожђа, укључити науку и водити рачуна о клими и променама које имају све већи утицај на виноградарство и целокупну винску индустрију. Потребно је интензивно радити на примени ЕСГ-стандарда, који су предуслов за даљи одрживи развој и потврдити нашу друштвену одговорност, преносећи искуства и знања на заинтересоване стране из региона“ нагласио је председник Управног одбора винарије „Тиквеш” Светозар Јаневски обраћајући се учесницима конференције.
Истичући значај научног приступа у виноградарству, као предуслова за производњу здравог и квалитетног грожђа, професор Алан Делоар са Агро института у Монпељеу у Француској, рекао је да током циклуса гајења грожђа и његове бербе, треба узети у обзир температуру ваздуха, изложеност винове лозе сунчевом зрачењу и одговарајућу количину воде у земљишту. „Ови фактори могу значајно да утичу на квалитет грожђа, његову зрелост, одређивање идеалних дана за бербу грожђа, о чему треба размишљати краткорочно, средњорочно и дугорочно“ каже професор Делоар, који има више од три деценије искуства у области виноградарства, а више од деценије је био одговоран за винограде произвођача шампањца Moët & Chandon.
Светски признати експерт и истраживач из винског научног центра при Универзитету у Новој Горици из Словеније, др Гијом Анталик, истакао је утицај климатских промена на еволуцију винских стилова. Његово истраживање потврђује да климатске промене утичу на свежину и повећање алкохола у винима, а трендови показују да потрошачи све више преферирају свежија вина са мањим процентом алкохола. Препоручује да се обрати пажња на наводњавање и дане бербе, јер то може значајно да утиче на квалитет појединих осетљивијих сорти грожђа.
Консултант Ђовани Бигот, који је познат по свом приступу ,,Прецизно виноградарство” истакао је напоре и значај улагања „Тиквеша” у дигитализацију агрометеоролошких параметара за праћење болести у виноградима и мерења присутности и количини воде, са циљем благовремене интервенције на заштити винограда. О самом пројекту, као и о научном приступу „Тиквеша” у производњи квалитетног грожђа и вина говорио је познати словеначки стручњак др Клемен Лисјак, који већ неколико година сарађује са винаријом на развоју њених истраживачких капацитета и трансфера нових знања и пракси. У оквиру конференције представљени су и изазови са којима се суочавају произвођачи грожђа у различитим винским регијама у Хрватској, уникатним винима из регије Зелен у Словенији, као и искуства при успостављању истраживачко-развојног центра за производњу сајдера у Норвешкој.
Пројекат „Откривање руралног наслеђа: аутохтона производња ферментисаних пића за локалну и еколошку одрживост“ финансирају Исланд, Лихтенштајн и Норвешка, преко ЕЕА и Норвешки фонд за грантове за регионалну сарадњу. Циљ пројекта је подстицање развоја руралних подручја, унапређење заједничких истраживачких капацитета и размена знања примењених на производњи тероар вина и сајдера у одабраним подручјима Словеније, Хрватске, Македоније и Норвешке.
