Алекс је био афрички сиви папагај рођен 1976. године, а његова власница била је докторка Ајрин Пеперберг. Алекс важи за једног од најпознатијих папагаја на свету, а његова власница за истраживача-бунтовника. Дуго се веровало да само примати и људи имају способност когниције, учења и разумевања. Докторка Ајрин је читав свој рад посветила управо разбијању тог мита. Она је веровала и показала да такву способност имају и птице, а у томе јој је помогао и њен љубимац и, како је она волела да га зове, колега, Алекс.
Иако се знало да су папагаји паметни и да могу да говоре, веровало се да је то само на нивоу репродуковања и имитације звука који чују. Ајрин је, са друге стране, мислила да папагаји имају потенцијал за много више од тога и желела је да свој истраживачки рад посвети управо изучавању ових птица. Због тога је отишла у продавницу кућних љубимаца и тамо је купила Алекса. Иако се до тада бавила хемијом и била на пола пута ка докторату, Ајрин је одлучила да све то остави иза себе и следи своју жељу и радозналост.
Први корак у њеном истраживању је било подучавање Алекса да разликује одређене предмете. Ајрин би му показала предмет, а затим и рекла назив тог предмета. То је понављала много пута у циклусима пре него што је добила прва успешна понављања од Алекса. На почетку је сваки успех био награђен посластицом.
Један од проблема с којима се суочила у овој првој фази је учење папагаја да изговори реч „paper“ (срп. папир). Наиме, Алекс је јако волео све од папира и било му је занимљиво његово шушкање, али било је јако тешко научити животињу која нема усне да обликује и изговори слово „п“. Кроз учење појмова, Ајрин је приметила да Алекс постепено почиње и да заиста разуме значење речи које изговара. Рецимо, ако би рекао „банана“, а добио зрно грожђа, само би га бацио на под и понављао „банана“ док не добије оно што жели. Тако се Ајрин уверила да је њен папагај разумео и свесно изговарао речи.
Извор: https://alexfoundation.org/
Учење и тренирање Алекса је било и временски захтевно и скупо. Ајрин је писала радове, слала своју причу у новине и на почетку је наилазила само на скептицизам и одбијање. Чим је први чланак коначно доспео у новине, Ајрин је добила прилику да дизајнира студију и настави свој истраживачки рад са Алексом.
Осмислила је метод за учење који је назвала “техника модел/ривал”. Једна од студенткиња из Ајринине лабораторије је била модел папагају. Ајрин би јој показала предмет, рецимо пластични троугао, и поставила питање како се тај облик зове. Студенткиња би дала одговор који се очекивао од папагаја – у овом случају, она је говорила „три угла“ – а затим би добила похвалу и посластицу. Студенткиња је такође испољавала понашање типично за папагаје, чешала би се и чистила, као што би то радио и папагај након јела. Алекс је све то заинтересовано посматрао. Након одређеног броја понављања са студенткињом, Ајрин би поставила иста питања Алексу. После одређеног броја покушаја он би дао тачан одговор, добио посластицу и након тога би врло брзо научио да увек да непорешив одговор, чак и ако би показан троугао рецимо био друге боје. Алекс је касније научио и да разликује боје.
После вишегодишњег рада, докторка Ајрин је приметила да Алекс самостално показује интересовање. Знао је да тражи шта жели да једе (банану или лешник рецимо). Ако се у лабораторији у којој су радили појави нешто ново, Алекс би то увек приметио и чак постављао једноставна питања попут „Шта је то?“, „Које боје?“ или „Који облик?“. Ајрин је то видела као почетак праве комуникације између њих двоје.
Она је спроводила бројне тестове како би проценила интелигенцију свог папагаја. Следећа ствар коју је желела да испита је била да ли може да научи Алекса да уочава и препознаје разлике и сличности између предмета, за шта се веровало да могу научити само људи и можда други примати. После дугог вежбања, Ајрин је успела и више него што је очекивала. Алекс не само да је знао да препозна разлике и сличности, већ је знао и да то јасно искаже и одговори на разна питања у вези са предметима о којима је реч. Ако би му Ајрин показала два кључа: већи, пластични, зелени и мањи, метални, црвени, Алекс би знао да каже да се они разликују по боји, а да су слични по облику. Такође, ако би га докторка питала које је боје већи, он би знао да одговори да је зелени. Све су то способности које птице морају да имају и у дивљини, на пример како би знали да, након искуства са укусном или поквареном храном, такву храну у будућности препознају.
Извор: https://alexfoundation.org/
Ајрин је успела да покаже да је Алекс у потпуности био свестан шта изговара и да није просто имитирао звукове које чује. Када је због рођендана у лабораторији неко донео торту, парче је, наравно, добио и Алекс. Оно што је, међутим, било зачуђујуће је да је он препознао да је торта укусна и препознао је конзистенцију торте, па је након што је пробао рекао: „Њам-њам хлеб“.
До 2007. године, Алекс је знао да броји до осам и да упореди два броја, односно да каже који је већи или мањи. Знао је да изговори преко 100 речи, што га чини птицом са најбогатијим вокабуларом на свету. Када би Ајрин пришла са цревом одмах би рекао: „вода“, а када би га питала чему служи, знао је да каже „купање“. Ајрин је показала да је по когнитивним процесима Алекс био на нивоу детета од пет или шест година.
Алекс је тада имао тридесет једну годину и био је поприлично стар за своју врсту, која иначе живи око 23 године. Без обзира на то, Ајрин је почињала са још компликованијим тестовима који су подразумевали просторне односе и разумевање оптичких илузија. Нажалост, у септембру 2007. године, Алекс је угинуо, а последња ствар коју је рекао својој власници била је „Волим те“. Ајрин га је доживљавала као пријатеља и колегу и у његову част је наставила да ради са папагајима.
Извор: https://alexfoundation.org/
Ајрин и Алекс су успели да докажу да су папагаји интелигентнији него што смо мислили и да показују исте обрасце интелигентног понашања као људи. Алекс је одушевио многе научнике, разбио многе предрасуде и све то са својим мозгом величине ораха. Зато, када следећи пут чујете речи „птичји мозак“, сетите се Алекса и његовог вокабулара и размислите да ли овај израз правилно користимо.
Извори:
https://www.youtube.com/watch?v=qGT5JEeOryQ
https://www.northernparrots.com/alexs-legacy-blog522/
