Европска комисија је 20. маја објавила важан документ – Стратегију биодиверзитета ЕУ до 2030. „Вратимо природу у наше животе”, којом се предлажу конкретни кораци како да се биодиверзитет Европе до 2030. године почне опорављати.
Истог дана донета је и Стратегија за праведан, здрав и еколошки прихватљив прехрамбени систем „Од њиве до трпезе”. Ове две стратегије се допуњују омогућујући да се удруженим снагама природе, пољопривредника, предузетника и потрошача ради на одрживој конкурентној пољопривреди и прехрамбеној индустрији.
Комисија има циљ да прикупи најмање 20 милијарди евра годишње за финансирање ових планова. Новац ће доћи из приватног и јавног финансирања на европском и националном нивоу, а чак ће и значајан део климатског буџета Европске уније бити уложен у биолошку разноликост.
У Европском зеленом договору из 2019. године утврђен је смео план за климатски неутралну циркуларну економију у којој привредни раст није везан за потрошњу ресурса. Овај договор наглашава важност заједничког решавања проблема климатских промена и губитка биодиверзитета.
У складу са Европским зеленим договором, у двема новим стратегијама се предлажу веома амбициозне мере и обавезе Европске уније за заустављање губитка биодиверзитета у Европи и свету, као и реформисање пољопривреде и прехрамбене индустрије за конкурентну одрживост, заштиту здравља и осигуравање егзистенције свих актера пољопривредне производње.
Стратегија биодиверзитета ЕУ до 2030. „Вратимо природу у наше животе” истиче да је очување биолошке разноликости од кључног значаја и за многе привредне области, пре свега за обезбеђивање хране. Као пет главних фактора нестанка биодиверзитета наведени су: промене у коришћењу копна и мора, претерана експлоатација, климатске промене, загађење и инвазивне врсте.
Најистакнутији циљеви ове десетогодишње стратегије су да се:
- 10% пољопривредног земљишта претвори у пределе велике разноликости уз стварање карактеристика као што су „тампон-пруге”, живице и језерца,
- опрашивачи врате на пољопривредно земљиште,
- смањи загађивање,
- повећа број зелених површина у урбаним срединама,
- претвори минимум 30% копна и мора у законом заштићена подручја, од чега трећина мора бити под строгом заштитом и то ће бити станишта попут прашума, мочвара и природних пашњака.
Стратегија „Од њиве до трпезе” подразумева да се до 2030. године :
- засади најмање три милијарде стабала,
- преполови употреба пестицида,
- повећа заступљеност органске производње са садашњих 8% на 25% пољопривредног земљишта,
- смањи употреба ђубрива за најмање 20%,
- смањи продаја антимикробних средстава за животиње за 50%,
- побољша означавање производа како би се задовољиле потребе потрошача о информацијама о здравој и одрживој храни.
Општи циљеви ове стратегије су смањење еколошког и климатског отиска прехрамбеног система ЕУ и јачање његове отпорности, заштита здравља грађана и егзистенцијална сигурност привредних субјеката.
Европска комисија обећава да ће 2021. године утврдити правно обавезујуће циљеве земаља чланица ЕУ за обнављање природних резервата попут ливада, мочвара, тресетњака, пашњака и шума.
Критичари кажу да је Европска комисија, као главни извршилац закона ЕУ, постала превише блага према националним владама када је у питању кршење прописа из области заштите животне средине. Обе нове стратегије су добро оцењене од стране стручне јавности, али се чују и гласови који желе да подсете да је и до сада постојао велики број квалитетних докумената чије мере нису одмакле даље од папира.
Очекује се да ће нова стратегија бити представљена на Конвенцији Уједињених нација о биодиверзитету (COP15) у Куенмингу, у Кини 2021. године. Делегати из 190 земаља размотриће глобалне циљеве за биолошку разноликост у наредној деценији, а Европска унија ће извршити притисак на друге земље да следе њене смернице.
