Према једној студији, у наредних 50 година, око милијарду људи би могло бити расељено или приморано да подноси неподношљиву топлоту, проузроковану глобалним климатским променама. Уколико гасови стаклене баште и даље буду убрзано испуштани у атмосферу, подручја у којима тренутно живи трећина светског становништва биће топла као и најврелији делови Сахаре.
Чак и у најоптимистичнијим проценама, 1,2 милијарди људи ће живети изван „удобне климатске нише” у којој су људи опстајали најмање 6 хиљада година.
У једном чланку који је објављен у Зборнику националне академије наука Сједињених Америчких Држава, испитивано је како глобално загревање утиче на људско станиште. Највећи део човечанства је одувек живео у регионима у којима су просечне годишње температуре између 6 ℃ и 28 ℃. Ове просечне температуре су идеалне за здравље људи и производњу хране. Међутим, те границе се убрзано сужавају, као резултат глобалног загревања, што је проузроковало да све више људи живи у областима које имају неповољне климатске одлике.
Човечанство је посебно осетљиво, јер је концентрисано на копну које се много брже загрева од океана, и због тога што су тенденције раста популације и даље најбрже у већ „врелим” регионима Африке и Азије. До краја 21. века, предвиђа се глобални пораст температуре до 3 ℃.
Уколико би се он десио, око 30% светске популације живело би у условима екстремних врућина, ако се узму просечне температуре од 29 ℃. Овакви временски услови су изузетно ретки и изван најтоплијих делова Сахаре. Међутим, они ће обухватити 1,2 милијарде људи у Индији, 485 милиона људи у Нигерији и више од 100 милиона у Пакистану, Индонезији и Судану.
Према речима једног од водећих аутора ове студије, професора Мартена Шефера са Вагенинген Универзитета, студија je започета као мисаони експеримент. Он је претходно проучавао климатску расподелу прашума и савана и размишљао какав би био резултат ако би применио исту методологију на људе.
„Знамо да су станишта већине живих бића ограничена температуром. На пример, пингвини живе само у хладној води, а корали само у топлој води. Међутим, нисмо очекивали да су људи толико осетљиви. Сматрамо себе врло прилагодљивим, јер користимо одећу, грејање и климатизацију. Али велика већина људи живи, и одувек је живела, у климатској ниши која се сада изузетно мења”.
Поред тога, он указује на то да су просечне температуре од 29 ℃ неповољне за живот, а људи имају две могућности: или да се прилагоде новонасталим условима или да се преселе. Међутим, у прилагођавању људи постоје извесна ограничења. Ако постоји довољно новца и енергије, можемо користити клима уређаје и брзу храну, али то, нажалост, није случај за већину људи на планети.
„Више промена ће бити у наредних 50, него у протеклих 6 хиљада година”
Глобално загревање би могло да изазове велике миграционе притиске и да представља велике изазове у системима производње хране. Још један од аутора, Ксу Чи са Универзитета Нанкинг, рекао је да ће нам бити потребан глобални приступ да бисмо заштитили своју децу од потенцијално огромних социјалних тензија које би ове промене могле да изазову.
Други аутори сматрају да би њихови налази требало да подстакну креаторе политике да убрзају смањење емисије гасова стаклене баште и да заједно раде на превазилажењу миграције, јер сваки степен загревања, који се може избећи, заправо може спасити милијарду људи, да не испадну из климатске нише човечанства.
Ови подаци нам говоре колико је битно да решавамо проблем климатских промена, и колико нам је мало времена остало до спречимо велике хаварије које ће нам се дешавати у будућности. Не постоји никакав реалан начин да се брзо зауставе ове промене. Чак и да постоји могућност да се глобалне емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште одмах зауставе, озбиљност проблема је у томе што у атмосфери већ постоји висок ниво угљен-диоксида.
