Величанствене ужарене планине-вулкани, често у свету праве велике природне катастрофе и важе за највеће и најопасније природне загађиваче. Вулкан представља отвор у Земљиној кори, кроз који лава, пепео и гасови бивају истиснути на површину, где се хладе и таложе. Вулкани битно утичу на обликовање Земљиног рељефа. На Земљи, најчешће се сусрећу на рубовима литосферних плоча, због чега је у тим регијама често појављивање земљотреса.
Разликујемо три области или регије на планети где је најчешћа активност вулкана:
- Ватрени појас Пацифика
- Средоземно-трансазијска област
- Атлантско-океанска област
Вулкани су кроз историју били јако познати и утицали су на велике промене као што су велико изумирање, Помпеја и ерупција вулкана Ејафјадлајекидл 2010. године.
На територији Србије нема активних вулкана али постоје давно угашени вулкани који су битно утицали на формирање рељефа каквог данас имамо.
Вулкани могу бити у мировању неколико стотина година, а такође се могу појавити на месту где их никада није ни било. Ерупција може трајати од неколико сати до неколико месеци, када је смењује нови период мировања.
Како вулкани утичу на животну средину
Вулкани загађивање врше избацивањем лаве, вуклканског пепела, гасова и пара. Концентрација различитих вулканских гасова може знатно да варира од једног вулкана до другог. Водена пара је типично најзаступљенији вулкански гас, а затим угљен-диоксид и сумпор-диоксид. Други значајни вулкански гасови су водоник-сулфид, хлороводоник, и флуороводоник.
Сулфатне аеросоли, које допиру у атмосферу када вулкан еруптира, узрокују комплекс хемијских реакција које образују хлор-моноксид (ClO), који уништава озон (O3). Са друге стране, угљен-диоксид и водена пара доприносе ефекту стаклене баште.
Прелазак сумпор-диоксида у сумпорну киселину (H2SO4), доводи до кондензације исте у стратосфери у облику сулфатних аеросоли. Аеросоли повећавају Земљин албедо (рефлекција сунчеве радијације назад у свемир) и стога узрокују хлађење Земљине атмосфере или тропосфере. Међутим, они исто тако апсорбују топлоту коју зрачи Земља, чиме се загрева стратосфера.
Велике количине вулканског пепела се у атмосфери могу задржати дужи временски период, што може довести до наглог спуштања температуре ваздуха. Веће количине пепела могу уништити велика подручја обрадиве површине. Вулканска прашина је такође опасна за људе. Удисање прекомерне количине прашине може имати озбиљне последице, јер се она лепи за плућа и може изазвати чак и смрт. Одређене биљне културе се могу садити на местима где се налази пепео, јер су неке отпорне на вишак истог. Сам пепео се може користити у пољопривреди као природно ђубриво и нутријент. Када усијана лава доспе на површину Земље, уништава све пред собом. Загрева површину Земље, водене токове, уништава вегетацију и сав живи свет који се налази у околини вулкана.
Ни сами научници не могу предвидети када ће следећи пут неки вулкан да се активира, али се редовно прате њихове активности и стања, да би се избегле катастрофе.
Тренутно активни вулкани у свету:
Активност вулкана, земљотресе и емисију сумпор-диоксида од 1960. па до 2017. године можете видети на веб апликацији која све то хронолошки показује:
