Насловна Живи свет Биљке Утицај загађеног ваздуха на биљни свет

Утицај загађеног ваздуха на биљни свет

202
0
Време читања: 3 минута

Свесни смо ситуације у којој се наша земља тренутно налази. О загађености ваздуха и њеном утицају на људско здравље имамо прилику да се свакодневно информишемо. Да ли ова тема треба да нас се тиче толико? И те како треба. Али да ли ова ситуација погађа само људску врсту? Одговор је – не. Ова појава је врло озбиљна и по биљни свет. 

Загађеност ваздуха, или другим речима аерозагађење, представља измењен састав ваздуха у индустријским и другим насељеним срединама услед ослобађања различитих атмосферских загаћујућих материја, који су штетни по живи свет. Такође, аерозагађање је одговорно за смањење приноса у пољопривреди, али и за уништавање природне вегетације и шума. 

Како то загађеност ваздуха може утицати на природну вегетацију и смањење приноса у пољопривреди? 

У загађеном ваздуху налазе се бројне загађујуће материје (полутанти) који су пореклом из фабрика, различитих постројења, издувних гасова, индивидуалних ложишта и могу утицати на биљке директно или индиректно. Неки од примера загађујућих материја су: угљен-моноксид, сумпор-диоксид, метан, азотни оксиди, озон, честице прашине и чађи, а посебан вид загађења се јавља у периоду повећане влажности ваздуха, када се све ове компоненте помешају са воденом паром при чему настаје градска магла познатија као смог.

Директан утицај загађујућих материја може довести до оштећења на листовима биљака, што се може одразити на фотосинтезу. До таквих оштећења могу довести честице пепела, чађ, као и честице прашине које се таложе на свим надземним деловима биљака. У комбинацији са повећањем влажног ваздуха, формира се скрама, односно танка кора на површини листова, која осим што може довести до видљивих оштећења, може утицати и на фотосинтезу, јер биљке највећи део фотосинтезе обављају путем листова. Због таквих оштећења, хлорофил (биљни пигмент) није у стању да усваја сунчеву енергију и да је преводи у хемијску, чиме се биљкама смањује количина хране и енергије, а то доводи у питање њихов опстанак.

Индиректан утицај загађујућих материја је последица њиховог накупљања у земљишту, чиме се мења хемијски састав земљишта, а последица тога је смањено усвајање хранљивих материја од стране корена биљке.

Загађујуће материје могу изазвати на биљкама акутна и хронична оштећења. Акутна оштећења су у виду видљивих симптома као што су обезбојавање листова, некроза или увенуће целе биљке. Најчешће се јављају онда када је биљка у близини извора загађења. Хронична оштећења настају када је биљка дужи временски период изложена ниским концентрацијама загађујућих материја, а последица су превремено старење биљака и увенуће. 

Још један од примера колико загађивачи могу бити опасни по биљни свет јесу киселе кишe. Оне настају када се једна од загаћујућих материја, као што је сумпор-диоксид, нађе у влажном ваздуху и омогући се стварање одговарајућих киселина. Овако настале кише могу бити смртоносне за биљке, рибе, лишајеве, и друге организме. Такође доводе до закишељавања земљишта и уништавања микоризних гљива што је познато као „сушење“ шума. Научници су осамдесетих година прошлог века у Европи довели у везу интензивно сушење шума са утицајем аерозагађења на њих. Због тога је 1985. године установљен међународни програм сарадње на оцени и праћењу ефеката загађења ваздуха на шумске екосистеме – ICP Forests .

Осим што биљке могу бити осетљиве на аерозагађење, постоје и оне које су створиле резистентност захваљујући одређеним адаптацијама, као што је хајдучка трава (Achillea millefolium L.). Откривање начина помоћу којих биљке могу да се заштите још увек није у потпуности објашњено, јер је отежано откривање места деловања загађујућих материја.  

Загађеност ваздуха је још једна у низу упаљених алармантних лампица која нам сигнализира да не смемо поступати као да смо сами на овој планети. Свесни смо последица које загађење ваздуха може имати по људско здравље, али човек није једина врста коју овај проблем погађа. Морамо више слушати оне чији се глас најмање чује и помоћи им у заједничкој борби против оних који не разумеју језик природе. 

Извор: 
Дрекић М. и сар. (2016) “Резултати процене утицаја аерозагађења на стање шума у Војводини” стр. 81-90.
Мачукановић-Јоцић М. и Пекић С. (2017) “Примењена екофизиологија” стр. 126-140.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име