Загађеност ваздуха у Србији

Истраживања  објављена у 2018. години су показала да се у топ 10 најзагађенијих држава у Европи налазе четири државе бивше Југославије. Србија се тренутно налази на 9. месту по загађености ваздуха. Пре неколико недеља, Агенција за заштиту животне средине објавила је податке о загађености ваздуха у Србији. За сада на врху листе налазе се Ниш и Ваљево. 
Министарство заштите животне средине је изјавило да се 80% штетних гасова  емитује приликом производње топлотне енергије, а највећи загађивачи ваздуха у Србији су индивидуална ложишта јер их има у великом броју.

Ниво загађености варира на дневнoм нивоу, на шта највише утичу временске прилике. Такође варира и у односу на годишња доба, где је зими највећа загађеност.

У Србији, две трећине грађана живи у урбано-индустријским срединама у којима је ваздух загађен, а само једна трећина удише ваздух задовољавајућег квалитета. Неки подаци су такође показали да је Србија 10. по смртности од загађенoг ваздуха, где је 137 умрлих на 100.000 становника. 

У најзагађеније градове Србије спадају Београд, Ужице, Краљево, Панчево, и већ поменути Ниш и Ваљево. Знатно смањење загађености је у Новом Саду и Бору. „Блиц” је Бор прогласио ,,градом изненађења”. Бор је деценијама био међу најзагађенијим градовима Србије. Гашењем старе топионице и отварањем нове, смањена је концентрација сумпора диоксида (ЅО₂) у ваздуху за 12%. 

Грађани Ваљева су прикупили 1.574 потписа и изборили се да градска власт отвори тему о аерозагађењу. Грађани сматрају да се не троши довољно новцана смањење загађености ваздуха. Нацрт буџета за 2019. годину троши само 1,37% планираног буџета града, што је око 45 милиона динара, од којих ће ЈКП „Топлана“ добити 45 милиона. Подаци Министарства за заштиту животне средине су показали да становници Ваљева 114 дана у години удишу ПМ-10 честице, честице које прекомерно загађују ваздух, комбинација издувних гасова, чађи, прашине и киселина, такође садрже и тешке метале попут арсена, кадмијума и олова.

Што се тиче  просечне вредности суспендованих честица и тешких метала, у Ваљеву је 184 микрограма по метру кубном, а у Нишу 154 микрограма. У Београду просечна вредност суспендованих честица износи 107 микрограма, у Новом Саду 76, Суботици 87, Смедереву 94 и Бору 96 микрограма.

Да би се ово ставило у контекст треба знати да је добар ниво честица у ваздуху 0-50 микрограма, умерен 51-100, нездрав за осетљиве групе 101-150, нездрав 151-200, веома нездрав 201-300 и опасан 301-500 микрограма. 

Велики број држава Европе раде на томе да се побољша ваздух који свакодневно удишемо. У 2018. години, Хелсинки је проглашен за град са најчистијим ваздухом, где је просечан број честица 13,49 микрограма. Ту спадају и градови попут Рејкјавика (15,57 микрограма), Цириха (16,42), Стокхолма (16,62), Малмеа (16,67), Беча (19,10) и многи други.

За смањивање аерозагађења потребно је предузети одређене мере. Међи највећим загађивачима се убрајају аутомобили. Смањењем броја возила смањује се и количина издувних гасова. Када сте на тржишту да купите ново возило, размислите о куповини најефикаснијег и најмање загађујућег возила. Користите еколошке производе у свом дому, попут етеричних уља уместо освеживача или такозваних ,,зелених” производа за чишћење уместо хемикалија. Такође, рециклажа и посађивање дрвећа су од великог значаја не само за аерозагађење, већ и за читаву околину.