Насловна Вести Закон о ОИЕ по мери грађана и привреде?

Закон о ОИЕ по мери грађана и привреде?

451
0
Време читања: 2 минута

Београд, 21.4.2023. – Посланици Скупштине Републике Србије ће на данашњој седници расправљати о Закону о изменама и допунама Закона о коришћењу обновљивих извора енергије. Предлогом Закона се предвиђа ограничење величине производног објекта за купце-произвођаче који производе електричну енергију за сопствене потребе – домаћинствима се уводи лимит од 6,9 kW док се привредни субјекти ограничавају на 150 kW. Овакво ограничавање је својеврсни апсурд, пре свега, због чињенице да је основна сврха овог Закона да подстиче и промовише производњу енергије из обновљивих извора, саопштено је из Центра за унапређење животне средине.

Тренутно законодавно решење омогућава свим купцима-произвођачима да граде производне објекте до одобрене снаге прикључка крајњег купца.

„Важећи Закон јасно дефинише дугорочне циљеве Републике Србије, када је у питању коришћење енергије из обновљивих извора: смањење употребе фосилних горива и повећање коришћења обновљивих извора енергије, дугорочно смањење зависности од увоза енергената и отварање нових радних места у области обновљивих извора енергије. Предложене измене су у потпуној супротности са дефинисаним циљевима, а појава сваког новог купца-произвођача директно смањује потребу за увозом електричне енергије.“ – рекла је Ивана Јовчић, директорка Центра за унапређење животне средине.

Ограничавање домаћинстава на 6,9 kW инсталисане снаге ће успорити учешће грађана у производњи енергије из обновљивих извора, само годину дана након што је започета примена института купац-произвођач. У првој години примене је 924 домаћинства стекло овај статус, а просечна величина инсталиране соларне електране износи 8,2 kW, чиме су грађани начинили заједничку инвестицију у производњу чисте енергије од готово 10 милиона евра, и започели циклус грађанске производње енергије, учешћа у енергетској транзицији, али и препознавању њихове улоге на тржишту електричне енергије.

Купци-произвођачи, који су правна лица, су у првој години изградили укупно 296 соларних електрана са укупним капацитетом од 6936 kW, чиме се ова инвестиција процењује на додатних 8,5 милиона евра. Ограничавање производње електричне енергије за сопствене потребе ће имати и значајан утицај на привреду и пољопривреду, што ће довести и до плаћања виших пореских стопа на угљен-диоксид при извозу у Европску унију кроз CBAM механизам (Carbon Border Adjustment Mechanism), чија транзициона примена почиње 1. октобра ове године.

„Увођење лимита од 150 kW за привредне субјекте ће се негативно одразити на производна предузећа, као и на сектор пољопривреде, који имају веће потребе за електричном енергијом од онога што је предложено изменама и допунама Закона. Највећа штета се наноси компанијама у индустрији цемента, вештачких ђубрива, гвожђа и челика, и електричне енергије, што ће посебно утицати на њихову конкурентност на европском тржишту.“ – додао је Владан Шћекић, програмски директор Центра за унапређење животне средине.

Важно је додати да је инсталирање електрана из обновљивих извора енергије допринело и буџетима јединица локалних самоуправа и буџету Републике Србије, обзиром да је, на сву опрему која је инсталирана, плаћен пун износ царина и пореза на додату вредност, као и других накнада. Поред тога, додатно је почела и да се повећава запосленост на локалном нивоу кроз оснивање нових инсталатерских предузећа. На овај начин се и различите гране привреде укључују у енергетску транзицију и локалну производњу чисте енергије.

„Имајући у виду све наведене разлоге, сматрамо да је неопходно одбацити промене члана 58, због чега смо припремили и послали примедбе посланицима Скупштине, како би у последњем кораку пред усвајање Закона покушали да зауставимо, или барем ублажимо, негативне ефекте који би могли да настану усвајањем предложених измена и допуна.“ – закључила је Ивана Јовчић.

Подсећамо, Република Србија се обавезала да ће до 2030. године имати удео од 40,7% обновљивих извора енергије у бруто финалној потрошњи енергије, потписница је Париског споразума, као и Софијске декларације, а овако предложене измене Закона су у потпуности супротне интересима свих домаћинстава и предузећа у Србији, као и интересима Републике Србије у погледу испуњавања преузетих међународних обавеза.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име