Животиње у огледима се користе из три различита разлога. Самим тим и аргументација за/против, начини заштите и замене ових животиња се умногоме разликују. Да бисмо лакше посматралиову широку тему, хајде прво да видимо који су то видови коришћења.
Најпознатији вид коришћења ових животиња је наука, односно истраживачки рад, а сам циљ је доста јасан – стицање нових сазнања, потврђивање или оповргавање неких већ познатих чињеница у светлу нових трендова и технологија, тестирање потенцијалних лекова и сл. Други вид је тестирање лекова и других производа, који наизглед делује да је неоправдано издвојен из научног, али није баш тако. Наиме, овде се ради о тестирању већ одобрених лекова и производа, али је из законских, а некада и пуких бирократских разлога, потребно да се одређене транше (туре) или новорегистровани лекови допунски испитају на животињама. Трећи, ништа мање важан и заступљен разлог јесте образовање. Овде се мисли на целокупно образовање – од основног, средњег, преко факултетског, до тренинга стручних лица. Различите животиње се традиционално већ вековима користе у ову сврху, али свим тим огледима је заједнички само један циљ: ученику показати већ познати феномен и помоћи му да усвоји неопходна знања из области биологије, медицине и сродних области.
Сигурно се сада питате какво је заправо стање код нас на ову тему. Да ли ико води рачуна које животиње, на који начин и колико се користе? Да ли ико мора да тражи одобрење, некоме да полаже рачуне и дугује објашњења? Да ли постоје и неки други начини да се стигне до циља од већ познатих разапетих жаба и мишева у кавезима?
Ако вас све ове теме тиште, могу да вас умерено обрадујем. Одговори на ова питања су: Да! Код нас је Управа за ветерину одговорна за спровођење Закона о заштити животиња, у коме се потанко ова област обрађује. Свако ко жели да ради оглед овог типа, потребно је да добије одобрење од Етичке комисије за заштиту огледних животиња. Некада ју је лако добити, али је било случајева да су поједини огледи били одбијени.
Што се бројева тиче, мени последњи доступни подаци датирају из 2013. године, а ако их упоредимо са онима из 2005. из следеће табеле се могу извући неки трендови:
| 2005. година | 2013. година | |
| наука | 7788 | 12743 |
| тестирање | 2800 | 29609 |
| образовање | 3064 | 448 |
Дакле, за науку можемо рећи да није много мењала свој приступ. Скок од вртоглавих 957% у тестирању можемо објаснити увођењем законске регулативе која је предвидела обавезна тестирања, која пре нису постојала. Али је занимљив пад од 85% у сфери образовања. Како се то десило?
Наиме, крајем двадесетог и почетком овог века, поједине катедре биомедицинских факултета су увиделе да је ново доба донело и нове приступе и нове могућности, како у науци тако и у образовању. Професори, заједно са студентима, изнашли су различите начине како то животиње у настави могу да се замене неким другим моделима, а да се притом главни циљ не осујети, напротив. Зависно од наставне јединице, од феномена који је потребно да се појасни и научи, начина на који ученик треба да буде ангажован и укључен у сам оглед, осмишљени су небројени приступи. Тачка преокрета је била следећа: нећемо кретати од тога да животиња мора да се користи у образовном процесу, већ ће главна премиса бити да ученик треба да савлада и научи образовни циљ на квалитетан и хуман начин. Када се такав приступ применио, стратегије, учила и идеје су кренули само да пљуште.
Поједини професори су снимали филмове дисекција животиња, а снимци су били одличног квалитета, показивали су тачно шта је било потребно, а огледе је изводио неко ко је искусан и трениран. Други су креирали компјутерске програме, који су омогућавали да се огледи изводе из клупа кабинета. На пример, студент је сам могао да бира које лекове ће дати животињи, у којој дози, којим редом. Такође, том би приликом могао да научи шта ће то усмртити животињу, а да нико притом не страда. И оно што је најбоље, ови програми нису уоште били скупи, а неки врло квалитетни су били и сада су бесплатни. Модели, менекени и симулатори су сада широко доступни, а испуњавају важан услов – да се осети под својим прстима.
Модерни тродимензионални штампачи су додатно олакшали посао. Код нас, али и шире, појавили су се нови приступи како да се очувају органи, ткива или чак делови тела животиња, и то посебним техникама испуњавања крвних судова силиконима. Желите да вежбате хирургију, али да потече крв? Може и то. Осмишљени су модели где је пуштена вештачка крв. И заправо, такав начин учења и вежбања покрета (такозвано стицање мишићне меморије) се показао као јако користан и практичан. Зашто бисте медицину вежбали на кунићима, када једни другима можемо да измеримо виталне параметре. Зар не? Зашто не бисмо изашли у природу, наоружани фотоапаратима и тако проучавали биљни и животињски свет? Не мора да се увек нешто узима и одузима. И пре свега, биологија и медицинске науке су ту да нас науче како да поштујемо и чувамо живот. А то значи да нам је дужност да испитамо све могућности, пре него што се одлучимо да неку животињу жртвујемо.
Корисни линкови:
http://virtual-physiology.com/
https://www.youtube.com/channel/UCpOaD44L6zU5qNrOagK02CQ
https://syndaver.com/product-tag/5-veterinary/
http://www.interniche.org/sr/alternatives
https://www.surgireal-europe.com/
