Заштита животне средине у Србији у 2018. години – година проблема и корака напред

Завршила се пре неких месец дана 2018. година. За заштиту животне средине у Србији, ова година није била толико лоша. У години иза нас највише пажње се поклањало отпаду, пластици, ваздуху и минихидроелектранама о којима се месецима дискутује. 

У управљању отпадом смо доста напредовали пошто је у протеклој години откривено 8 локација где је пронађено 2000 тона нелегално складиштеног отпада. Починиоци су  добили 6 година затвора и драконске новчане казне, што представља велики помак. Ипак, и поред уклањања опасног отпада, дивљих депонија има све више и већина градова има великих проблема са тим, као и са управљањем медицинским и фармацеутским отпадом које надлежне службе мешају заједно са комуналним отпадом. Спалионице за медицински отпад се не граде, а здравствене апотеке немају канте где би фармацеутски отпад могао да буде одложен.

Година није била добра ни за рециклажу. Рециклажна индустрија се налази пред гашењем, Удружење рециклера Србије је затражило повећање новца за прераду отпада и најавило да ће престати са радом уколико им Министарство заштите животне средине не помогне. Истакао бих чињеницу да се у Србији рециклира 5% отпада, а престанком рада рециклера тај проценат би драстично опао. Министар заштите животне средине, Горан Триван, рекао је да ће Министарство учинити све да помогне рециклерима, а на нама oстаје да видимо да ли ће то испунити. Углавном, за отпад и не толико лоша година, али да и ту има доста да се ради – има. Највећи напредак који смо постигли јесте смањење употребе пластике. Од маја месеца почела је наплата пластичних кеса, а према подацима Министарства заштите животне средине које су изнели крајем године, употреба кеса се смањила за 65%, што јевелики корак напред. Од јануара 2020. године би требало да пластичне кесе буду потпуно забрањене, што је за сваку похвалу пошто у Србији пластичних кеса има више него риба! 

Обновљиви извори енергије добили су неочекивано више медијског простора него иначе, највише због нелегално планиране изградње 58-60 минихидролектана на Старој планини која је заштићено подручје и где мештани већ месецима протестују због изградње МХЕ. Подршку им је пружило и Министарство заштите животне средине које је уложило тужбу на изградњу МХЕ, а поступак је у току. 

Осим МХЕ, осталим видовима обновљивих извора енергије није дат значајан медијски простор, осим податка Министарства енергетике да је најзначајнији домет у 2018. години било пуштање у пробни рад 2 ветропарка – Чибук и Алибунар. Будући инвеститори и држава би требало да више улажу у изградњу ветропаркова и соларних панела, који немају штетан утицај на животну средину и који дају више електричне енергије него МХЕ. Обновљиви извори енергије јесу лепа прича, али у пракси они тек треба да заживе. 

Загађење ваздуха је један од највећих проблема које Србија мора у 2019. години да решава зато што смо по загађењу ваздуха били међу водећим државама у Европи у протеклој години. Стање је алармантно, нарочито ако се узме у обзир податак да годишње 6000 људи у Србији умре од загађења ваздуха. Министарство заштите животне средине најавило је низ мера заштите како би загађење било смањено. 

Сеча дрвећа је и даље болна тачка о којој се код нас готово уопште не прича, а свакога дана се исече толико дрвећа да тога нисмо ни свесни. Сеча је највише присутна у националним парковима и заштићеним подручјима, а у зимском периоду сече има највише. Држава на ово не сме да ћути јер сеча шума утиче на губитак кисеоника, флоре, фауне. Пошумљавање би требало да постане приоритет у 2019. години, како бисмо стали на пут сечи. 

Још већи проблем од сече, о коме се такође недовољно говори, јесте тровање птица. У 2018. години имали смо рекордан број тровања махом заштићених врста. Најчешћи узрочник тровања био је забрањен инсектицид фурадан. Често због нашег незнања и неинформисаности птице настрадају, а већина људи не зна колико су неке врсте значајне у борби против штеточина. Желео бих да овим путем похвалим Друштво за проучавање и заштиту птица, које се труди да подигне свест о њиховом очувању и значају. Они су скоро и направили апликацију за мобилне телефоне, Птице на длану, која је сјајна и коју свима препоручујем да инсталирају. 

Ово су били проблеми о којима се код нас највише причало и радило у прошлој години. Ипак, то није једино са чиме се сусрећемо када је заштита животне средине у питању. Рецимо, о пречишћавању отпадних вода јавност није била обавештавана, као ни о буци којој ни минут на телевизији није посвећен иако је има више него икад. Недовољно се говори о земљишту, управљању хемикалијама и органској производњи воћа и поврћа. Када се све сабере и одузме, проблема и незадовољства се нагомилало, али било је и добрих тренутака у 2018. Позитивне ствари биле су уклањање опасног отпада и санкције за почионице, смањење употребе пластичних кеса, бунт људи на Старој планини против изградње МХЕ, повећање површина заштићених подручја и подизање еколошке свести код људи. Како би 2019. била боља морамо наставити да радимо на едукацији и подизању еколошке свести код људи, да отварамо нова радна места за грађане који су по струци лица за заштиту животне средине, да наставимо борбу против изградње МХЕ и да имамо више разумевања за животну средину и њене захтеве. Министарство је као приоритете у 2019. години најавило управљање амбалажним отпадом, изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода,  усвајање нових закона, као и већу ангажованост на заштити од буке. Све у свему посла има много, али ни Рим није изграђен за један дан, а тек чистија и здравија животна средина. ☺☺☺

P.S. – Ако хоћеш да сачуваш животну средину – баци папир у канту и разврставај отпад ако у твом граду имаш контејнере за рециклажу, више шетај и вози се бајсом да сачуваш ваздух, када идеш у продавницу понеси ранац или цегер и не узимај кесу, направи птичицама, мачкама и псима кућицу. Aко се бавиш пољопривредом, сачувај земљиште од инсектицида и заштити га органским путем. Ако имаш проблем са буком или било којим видом загађења који утиче на животну средину и твоје здравље, позови надлежне службе за помоћ. И наравно, где год нађеш згодно место, ти дрво посади! 🙂 🙂 🙂