Летње вече од давнина са собом носи посебну магију у ваздуху – магију проткану трептајућом светлошћу свитаца. Једно од честих знатижељних питања из детињства свакако јесте како и зашто свици светле. Да ли имају неке своје мале фењере са којима лете, као у цртаћима? Или је то заиста магија?
Научници су нам дали одговор – свици производе „хладно светло”, без инфрацрвене или UV фреквенције. Ова хемијски произведена светлост са стомака једног свица може бити жута, зелена или бледоцрвена, са таласном дужином од 510 до 670 нанометара.
Свици (лат. Lampyridae) су породица инсеката која припада реду тврдокрилци (Coleoptera). То су крилате бубе које се обично називају свици због очигледног коришћења биолуминисценције током ноћи зарад привлачења партнера или плена.
Постоји око две хиљаде врста свитаца у пределима са умереним и тропским климатским условима. Многе врсте насељавају мочваре или влажне, шумовите области, где њихове ларве имају обилне изворе хране. Ларве свитаца често емитују светлост и захваљујући томе се у Евроазији и другим регионима називају “светлећи црви”. Најпознатији свици су ноћни, иако постоје многе врсте које су дневне. Већина дневних врста не светли; међутим, неке врсте, које остају у сеновитим местима могу да производе светлост.
Већина свитаца је прилично непријатног укуса, а понекад и отровна за кичмењаке. Разлог је група стероида пирона познатих као луцибуфагин, који личе на срчане стимулансе буфадиенолид који се налазе код неких отровних жаба. Без обзира на то што можда нису најукуснији у краљевству инсеката, то не спречава многе животиње да их окусе. У видеу који следи можете видети шта се дешава са жабом после „светлећег“ оброка.
Производња светлости (биолуминисценција) одвија се у специјализованим светлећим органима тела, по правилу, на доњем делу стомака. Ензим АТП-хидролиза делује на Д-луциферин у присуству магнезијум јона, АТП-а и кисеоника и производи светлост. Сви свици светле као ларве. Биолуминисценција има другачију функцију код ларве свица у односу на функцију код одраслих. Изгледа као да је упозоравајући сигнал за предатора, јер многе ларве свитаца садрже хемикалије које су непријатног укуса или токсичне.
Првобитно се мислило да се светло код одраслих буба користи за упозорење, али данас се сматра да је главни циљ избор партнера. Свици су класичан пример организма који користи биолуминисценцију за сексуалну селекцију. Код њих постоји више начина за комуникацију са партнером при удварању: стално сијање, треперење и употреба хемијских сигнала невезана за светлосни систем. Сигнал обезбеђује потенцијалним партнерима информације о специфичним сигналима или квалитету партнера. Неке врсте свитаца одликују се јединственим удварањем са треперећим шаблонима које емитују мужјаци у потрази за женком. Тропски свици, посебно у југоисточној Азији, стално синхронизују своје трептаје у великим групама. Ова појава се објашњава фазом синхронизације и спонтаног поретка.
Ноћу дуж обала река, у џунглама Малезије, свици синхронизују своју светлосну емисију веома прецизно. Савремене хипотезе о узроцима таквог понашања укључују исхрану, друштвене интеракције и надморску висину. На Филипинима у граду Донсол се током целе године може видети хиљаде свитаца. У Сједињеним Америчким Државама, једно од најпознатијих окупљања свитаца дешава се сваке године у току прве недеље јуна око Елкмонта у Тенесију. Такође, национални парк Конгари у Јужној Каролини је још један домаћин овог феномена.
Свици јесу бајковити, али у свакој бајци постоји и негативац. Женке свитаца из рода Photuris су познате по томе што симулирају треперење парења других свитаца зарад лова. Циљане мужјаке привуче оно што изгледа као одговарајући партнер, а затим буду поједени. Понекад се Photuris јединка назива и „фатална жена свитаца”. Из тих разлога, када следећи пут видите свица, сетите се да то јесте магија – магија лова и магија љубави… која може бити смртоносна.
