Сигурна сам да је име Дејвид Атенборо (David Attenborough) свима добро познато. Чак и ако га не бисте препознали када видите слику, сигурно бисте препознали његов глас. Он је један од најпознатијих британских новинара и природњака и сигурно сте гледали барем један документарни филм у којем је он наратор. Током свог живота он је написао сценарио, радио продукцију или био наратор у преко сто документараца.
Нека од његових највећих достигнућа су филмови: Плава планета (The Blue Planet), Планета Земља (Planet Earth), Планета Земља 2 (Planet Earth 2), Залеђена планета (Frozen Planet), Живот на Земљи (Life on Earth), као и документарни серијал на Нетфликсу Наша планета (Our Planet).
Његов најновији пројекат је филм Живот на нашој планети (A Life on Our Planet). Дејвид Атенборо овај документарни филм у којем се појављује као глумац и наратор назива изјавом сведока. На тај начин он истиче да је за своје деведесет три године и више од седамдесет година рада, путовања по целој планети и снимања докуменатараца био сведок великих промена које је човечанство донело планети Земљи и које сада прете да униште не само нашу планету већ и целокупан живи свет, укључујући и људе.
Редитељи филма Аластер Фотергил (Alastair Fothergill), Џони Хјуз (Jonnie Hughes) и Кит Шоли (Keith Scholey) су на веома занимљив и поучан начин привукли пажњу јавности и представили еколошке проблеме као централни и горући проблем данашњице. Дејвид Атенборо је на свој начин учинио документарац препознатљивим и интересантним за гледаоце свих узраста. Чак је због филма отворио и свој инстаграм налог који воде филмски продуценти и на коме се могу видети детаљи са снимања, као и поруке подршке многих познатих личости. За један дан профил је достигао чак два и по милиона пратилаца, а тренутно има близу шест милиона, што је огроман успех.
Први део филма се бави представљањем највећих еколошких проблема данашњице, као и објашњавањем одакле они потичу. У основи сваког проблема увек се враћамо на уништавање или нарушавање дивљине и дивљих животиња, најчешће као последица људских активности.
Други део филма говори о могућим и релативно једноставним начинима на које се ови проблеми могу решити, али се истиче да је кључно учествовање целокупног човечанства и свих држава света. Један од најбитнијих закључака које можемо извести јесте да је неопходно да промене започнемо одмах и да је промена свести и угла посматрања еколошких проблема хитна и неодложна. Кроз цео филм провлаче се поучни статистички подаци који доводе у везу повећање броја становника и технолошки напредак човечанства са смањењем биодиверзитета и бројности дивљих врста.
Након гледања филма, осећала сам се веома тужно, потресено и поражено. Све оне информације које чујемо на дневном нивоу, све опасности са којима смо упознати, остављају потпуно другачији утисак када их видимо на једном месту, у облику филма. Све лепоте дивљег света које видимо у документарцу, поред осећаја задвољства, изазивају и осећај празнине и страха од губитка свих ових природних драгоцености.
Детаље филма вам нећемо откривати јер се надамо да ћете га погледати и сами. По мом мишљењу овај документарац је вредан приказивања у школама, чак и на факултетима, због своје значајне поруке. Тренутно га можете гледати на Нетфликсу и, уколико имате ту могућност, топло вам препоручујем да што пре одвојите време и одгледате га, сигурна сам да нећете зажалити.