Инвазивне врсте у Србији

Инвазивне врсте су све биљне и животињске врсте које су са свог природног станишта намерно или ненамерно унешене на неко ново станиште, и услед погодних услова почеле веома брзо да се шире. Уношење страних врста често има негативан утицај на биодиверзитет, човека и станиште на које су унешене. Оне смањују биодиверзитет, утичу на здравље људи и онемогућавају нормалан живот других врста које су већ насељене на том станишту.

Да ли значи да свака страна врста која је доспела на наше подручје нужно мора бити и инвазивна?

Не мора. Да би врста постала инвазивна мора бити способна да има већу компетитивност у односу на домаће врсте или да има смањену осетљивост на хебриворе или предаторе, у зависности од тога да ли је инвазивна врста биљка или животиња. Поред тога, важно је и да заузима широку еколошку нишу, као и да поседује способност брзог размножавања.

Најчешће стране врсте на нашој територији доспевају уз помоћ човека.  Још у 20. веку, због убрзаног раста трговине, транспорта и путовања, на наша подручја доспевају многе врсте из страних земаља које су почеле нагло да се шире. У Србији постоје многе инвазивне, као и потенцијално инвазивне врсте. Неке су донешене намерно, а неке су случајно доспеле на наше поднебље.

Добар пример биљне врсте који је инвазиван је амброзија (Ambrosiа artemisifolia). Амброзија је једногодишња биљка која је на нашем подручју први пут примећена у Сремским Карловцима 1953. године. Она је у Европу доспела са Америчког континета. Има негативан утицај на људско здравље, јер полен амброзије изазива алергијске реакције. Цветање амброзије траје од краја јула до краја јесени.

Кисело дрво (Alianthus altisima) води порекло из источне Азије. Веома брзо расте и лако се шири. Она не утиче на људе али утиче на друге биљне врсте, зато што садржи токсине у листовима и корену који отежавају раст биљкама природног станишта. Такође утиче и на животиње – има веома ретке крошње и онемогућава гнеждење птица.

Црвеноухе калифорнијске корњаче (Trachemis scripta) су такође инвазивне врсте у Европи, па тако и у Србији. Оне потичу из Северне Америке. Људи су их често куповали као кућне љубимце, младунци су велики 3 до 5 цм, али под погодним условима оне достижу величину и преко 25 цм. Из различитих разлога људи су их пуштали у природу. Оне су се веома брзо прилагодиле и постале су велика претња за домаће барске корњаче, које су због угрожености строго заштићена врста у Србији. Oсим што су барске корњаче заштићене, забрањен је и увоз и продаја црвеноухих калифорнијских корњача.

И одређене врсте риба које су унете у Србију из комерцијалних интереса данас представљају опасност по домаће врсте. Неке од њих су калифорнијска пастрмка (Oncorhynchus mykiss), бели амур (Ctenopharyngodon idella), сребрни караш (Carassius gibelio), итд. Оне су се на почетку гајиле у рибњацима, али су доспеле у реке и језера и дошло је до потискивања домаћих врста.

Фазана (Phasianus colchicus) су стари Грци и Римљани донели у Европу из Азије. Фазан се не може баш сматрати инвазивном врстом, једини штетни утицај има на пољску јаребицу, пошто насељавају слична станишта и имају сличан начин живота, те се број јаребице (Perdix perdix) у последње време смањио.

Бизамски пацов (Ondatra zibethicus) је доспео са простора Северне Америке. Представља потенцијалну инвазивну врсту у Србији. Насељава приобаље слатких вода, али је прилагођен и животу у води. Као и сви глодари, веома се брзо размножава, али још увек нису откривени који су то конкретно штетни утицаји овог глодара на нашим просторима.

Осим бизамског пацова, из Јужне Америке на нашим просторима налазимо и нутрију (Myocastor coypus) која води сличан начин живота као бизамски пацов. Обе врсте представљају опасност по домаће врсте, изазивају штете на усевима, преносе разне болести на друге животиње, па чак и на човека.