Pre par godina sam upoznala dečka koji je rekao da je sa Ostrva Men (The Isle of Man) i kada sam ga začuđeno pogledala, rekao je: „Znaš, tamo gde žive bezrepe mačke”. Pošto mi je sve zvučalo kao izmišljena priča, a ne mogu se pohvaliti znanjem iz geografije, morala sam pretražiti internet. U redu, Ostrvo Men stvarno postoji i nalazi se između Velsa i Irske. Tamo živi oko 80 000 ljudi, a površine je samo 572 kilometra kvadratna i u principu sve što pročitate o njima se razlikuje (pre svega) od njihove okoline. I da, bezrepe mačke. Definitivno postoje. Ono što sam znala jeste da svim životinjama iz porodice mačaka rep služi za koordinaciju i da bi praktično bilo nemoguće da se kreću bez repa. Međutim, ove mačke su se sasvim prilagodile ovom načinu života i nemaju problem ni sa kretanjem, a ni sa penjanjem na drveće. Ove mačke se zovu i Manks mačke pa ću ih tako oslovljavati dalje u tekstu.
Kako je do ovoga došlo?
Preskočiću sve bajke i basne i preći na nauku. U pitanju je čista genetika koju ću pokušati maksimalno da pojednostavim. Pre nekih 400 godina jedan gen je mutirao i ovim životinjama deo bezrepost. Zvaćemo ga Manks gen. Spontana mutacija gena je normalna u prirodi i najčešće ovakve jedinke umiru jer su u manjini. Međutim, na mestu kao što je Ostrvo Men, koje je skroz izolovano, došlo je do toga da su mačke sa ovim genom preovladale. E sad, kada se dve jedinke pare, jedan gen se prenosi sa jednog roditelja, a drugi sa drugog. Homozigotne manks mačke su one koje naslede manks gen od oba roditelja i često uginu u materici u ranoj fazi razvoja. Heterozigotne manks mačke naslede jedan manks gen, a drugi gen za normalan rep i to su zapravo mačke koje prežive i koje su poznate na izložbama. Međutim, manks gen može izazvati i malformacije u drugim delovima tela, a ne samo na repu, tako da je i kod heterozigotnih mačaka veći procenat mrtvorođenih mačića i ranih smrti nego kod mačaka bez ovog gena.
Da li se one ponašaju kao mačke koje mi znamo?
Pa, zapravo, baš i ne. One su nešto između psa i mačke. Ako je neko na vratima one će vas obavestiti. Veoma su društvene, vole da prate ljude, idu sa njima u šetnju i sede u krilu. Obožavaju da plivaju, a čak vole da se druže sa psima.
Manks mačke su podeljene u 4 grupe po dužini „repa”:
Rumpiessu jedine manks mačke za izložbe i uopšte nemaju rep, već se u dnu njihove karlice nalazi rupica. Rumpy-Risers imaju neke pršljenove koji čine malu kvrgu. Stumpies imaju jasno vidljiv komadić repa koji se normalno pomera. Longies imaju samo malo kraći rep od mačaka sa „normalnim repom”
Manks mačke sve više ljudi širom sveta bira za kućne ljubimce pa, ko zna, možda i u Srbiji uskoro postanu popularne 🙂
