Како путујете до посла, школе, факултета? Колико често пешачите? Не знам какви су ваши одговори на ова питања, али мој је свакако јасан – само не колима.
Управо се завршила Европска недеља мобилности, период од недељу дана током којег грађани широм Европе покушавају да што више иду пешке или бициклом, градским превозом уколико путују далеко, али никако колима. Иако је у питању интересантна иницијатива, питање је колико се њена начела прате током преостале 51 недеље у току једне године.
А зашто би? Свакако је лакше ићи колима, зар не?
Можда, али контрааргумената је више. Поред издувних гасова који доприносе загађењу ваздуха и велике количине угљен-диоксида који се при производњи избацује у атмосферу, могућност вожње оставља вам мање разлога да се крећете. Иако је можда добро стићи до биоскопа за пет минута, да ли је вредно? Уколико је за шетњу до биоскопа потребно петнаест, да ли је и даље вредно? Ако узмете у обзир да је препоручени минимум нешто више од 20 минута физичке активности дневно, да ли се онда више исплати отићи пешке?
Поред побољшања здравственог стања, које се наводи као резултатфизичке активности на сајту Светске здравствене организације, још један мотив за пешачење или вожњу бицикла је и допринос заштити животне средине. Иако индивидуалне промене у начину живота саме по себи не морају имати велики утицај на оно што се дешава у свету, индивидуалне промене које су учестале на нивоу великих популација попут градова, држава или чак континената у дужем временском периоду могу довести до мерљивих резултата.
Дакле, идеја иза Европске недеље мобилности је више него јасна и у потпуности оправдана, али она је само почетак. Од Европске недеље мобилности потребно је доћи до индивидуалне недеље, месеца, године мобилности, како због очувања сопственог здравља тако и због утицаја који као појединац можете имати на своју околину.
А када већ шетате, предлажемо да искористите прилику и да до 5. октобра 2019. шетате и за своје и туђе здравље. Наиме, Национално удружење родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР) креирало је апликацију под називом „Пружи корак” са намером да прикупи потребна средства подстичући људе да буду активни. Како?
Идеја долази од Тамаре Кларић и Богдана Стевановића, који су ове године по други пут организовали хуманитарну шетњу на релацији Ниш-Београд. Ова шетња почела је 19. септембра, а завршава се 26. септембра Маршем солидарности кроз Београд, при чему је циљ стићи до Универзитетске дечије клинике у Тиршовој. Марш почиње у 15 часова од СЦ „Бањица”.
Међутим, марширање Београдом није једини начин да покажете солидарност. Користећи НУРДОР-ову апликацију која броји пређену раздаљину на дневном нивоу, за сваки пређени километар спонзори акције издвајају по 100 динара за изградњу Родитељске куће за децу широм Србије која се лече у Београду.
Дакле, пешачење није само зелено, може бити и хумано. И ми смо пешачили за НУРДОР и укупно смо, до сада, прешли 154 километара што је једнако 15.400 динара! Придружите нам се, да заједно чувамо планету и оне који њоме тек треба да ходају.
[Извор: НУРДОР]
