Палић – природни драгуљ са севера

Палић је плитко ерозивно језеро и истоимени туристички центар, који лежи у средишњем делу Панонске низије, између Дунава и Тисе, југоисточно од града Суботице. Басен је облика полумесеца, еолског порекла. Настало је акумулацијом воде у удубљењу на контакту Бачке лесне заравни и Суботичко-бајске пешчаре. У саставу је заштићеног природног добра, Парк природе „Палић”, које припада III категорији заштите и обухвата Палићко језеро и део насеља Палић, укупне површине 713 хектара, односно заштитне зоне од 869 хектара. Ширина Палићког језера износи од 350 до 960 метара, дужине преко 7 км, а просечне дубине између 1,5 и 2 метра. Обала је дуга 17 км, а језеро се простире на 4,2 км². Палићко језеро носи титулу највећег природног језера наше земље и састоји се од четири сектора (I, II,III и IV).

Само насеље Палић датира још из бронзаног доба, а у писаним документима се први пут спомиње 1462. године као пустара коју је мађарски краљ Матија Kорвин поклонио својој мајци. Временом се формира село које Турци 1580. године помињу под именом Палеђхаза.
Из језера је у 18. веку вађена сода, јер је језеро некада било слано, па се веровало да је остатак Панонског мора.

О настанку Палићког језера постоји више легенди.  По једној, настало је од суза чобанина Павла који је неутешно плакао за својим изгубљеним „златним јагњетом” и цео пашњак на коме је напасао овце је натопио сузама. Kако је језерско блато било лековито, 1845. године изграђено је прво бањско купатило. Тако Палић постаје бања. Многобројни посетиоци долазили су, баш овде,  да се лече од реуматизма, кожних, гинеколошких и нервних обољења.

Почетак туризма на Палићу се рачуна од 1845. године. На прекретници XIX и XX века, када се и град почео ширити према истоку, Палић постаје омиљено ексклузивно лечилиште и излетиште јужне Паноније. У оквиру комплекса Палићког језера; можемо видети један од најстаријих паркова (Велики парк), Зоо врт, Женски и мушки штранд, Спомен чесму крај саме обале, Водоторањ у самом центру насеља, Велику терасу (Филмски фестивал), велелепне летњиковце и виле старе неколико стотина година. Палић обилује разноврсном фауном, од којих су најинтересантније птице. На овом подручју је забележено 207 врста птица, од којих се 101 врста овде и гнезди. Око 63 врста птица Палића има еколошки или неки други значај, 4 имају мали ареал у свету, 86 је угрожено и ретко у Србији, док је 48 врста угрожено у Европи.

Од свог настанка, еолска језера са севера Бачке (Палић, Лудаш, Крваво, Слано и Келебијско) су живела својим од природе датим животом. А онда се у ову уску повезаност са оближњим земљиштем, биљкама и животињама и њихово природно стање, умешао човек. У почетку је утицај био минималан, али временом, језеро је привлачило све већи број људи пружајући им добре услове за живот и за одмор. Већ тада су се почеле осећати извесне промене у животу језера које су постале непожељне. Вишедеценијски утицај бројних неповољних фактора (одсуство одговарајућег управљања како језером, тако и целокупним подручјем, уливање недовољно пречишћених или непречишћених отпадних вода, пољопривредне активности, интензивнији развој индустрије Суботице и др.) довео је до девастације воде језера и животних заједница везаних за њу.

Као резултат ових активности, 1972. године, почело се са исушивањем Палићког језера специјално ископаним каналом према Лудашком језеру. Након тога, приступило се одстрањивању загађеног муља са дна. У периоду од 1972. до 1975. године, језеро је претрпело делимично чишћење. Међутим, након неадекватног чишћења, процес загађења је настављен, због чега се и квалитет воде у језеру све више погоршава, нарочито од нетретираних отпадних вода (фекалија). Новоизграђено постројење за пречишћавање отпадних вода Суботице је пуштено у рад 2011. године, с циљем да нитрификацијом и уклањањем фосфора из отпадних вода обезбеди бољи степен пречишћености језера, што ствара основу за спровођење активности чишћења муља.

Институт за водопривреду „Јарослав Черни” из Београда је израдио „Анализу изводљивости чишћења и ремедијације муља из језера Палић и Лудаш“. На основу те анализе потребно је уклонити 1,3 милиона кубних метара муља из језера Палић и два милиона кубних метара муља из језера Лудаш. Дакле, данас се, као и 1975. године не решавају узроци проблема, већ последице, које су ово језеро, због људског немара, потпуно уништиле и угушиле, па га многи данас називају и „септичком јамом”. Данас је вода језера Палић хипереутрофног карактера.

Језеро под процесом еутрофикације

Палићко језеро је прави пример како се не треба понашати према природи. Она стара, добра, народна пословица „Боље спречити, него лечити“ је у овом случају примењивана, али обрнутим редоследом. Нажалост. Било како било, реалност каже да се дошло до тога да је језеро проглашено готово мртвим. Годинама се говори о ревитализацији Палићког језера и праве планови, па стратегије, па опет планови…. Након свих тих година планирања, дошло се до закључка да је отклањање високог талога муља из језера најважнији корак у оздрављењу језерске воде. Радити измуљавање јесте неопходно, али није дефинитивно решавање проблема. Муљ јесте последица загађивања језера, а не узрок. Зато треба на првом месту спречити и отклонити загађиваче језера, односно – отпадне воде, а онда увести канализациону мрежу у деловима викенд насеља, створити заштитни појас – неки вид тампон зоне између ораница и самог језера, извршити ревитализацију животних заједница овог језера и интегрално управљати истим. Велика је штета да једно такво атрактивно језеро и туристичко место као што Палић – постане обична бара, уместо да буде поново српска Лозана и поврати свој стари сјај.

Извор фотографија: www.subotica.com