Veselom cvrkutanju ptica se svi radujemo već početkom proleća. Svojim melodičnim pesmama, razdraganošću i veštim skakutanjem po grančicama, ptice pevačice nas svakodnevno uveseljavaju, a neke čak i očaravaju. Pored svojih pesama, koje uče da pevaju još u najranijoj fazi razvoja, sposobne su da prave izmene i stvaraju nove melodije.
Ptići uče da pevaju od svojih roditelja, a kasnije i od drugih odraslih jedinki, kopirajući njihove pesme, koje uvežbavaju do savršenstva. Pevaju zahvaljujući posebnom organu – sirinksu, koji se nalazi na dnu njihovog dušnika. Vokalizacija pevačica uključuje i veliki broj kratkih, jednostavnih zvukova – poziva, putem kojih one međusobno komuniciraju.
Pesmice i pozivi zvuče drugačije i koriste se u različite svrhe. Pesme su dugačke, pokreću ih uglavnom mužjaci tokom proleća i leta, i koriste ih za udvaranje i označavanje teritorije. Pozivi se koriste, najčešće, kako bi se međusobno upozorile na opasnost, ili radi okupljanja jata.
Ptice pevačice su malih dimenzija i imaju specijalizovana stopala, sa tri prsta sa prednje strane i jednim prstom okrenutim ka spolja, koji im olakšavaju održavanje i okretanje na granama.
Od oko 10 hiljada poznatih vrsta ptica u svetu, više od polovine pripada redu pevačica (vrapčarki). U Srbiji je zabeleženo oko 360 vrsta ptica, a u daljem delu teksta podsetićemo se koji su to najbolji pevači na našim prostorima.
Crni Kos
Predivnu i melodičnu pesmu crnog kosa možemo čuti tokom celog proleća, u ranim jutarnjim i večernjim satima. Najčešće peva sa najviših površina koje su mu dostupne, kao što su vrhovi drveća ili krovovi kuća. Mužjaci kosa su potpuno crni, sa žućkasto-zlatnim kljunom, dok su ženke i ptići dosta svetliji. Rasprostranjen je gotovo svuda u Evropi, zapadnoj Aziji i severozapadnoj Africi, a ljudi su ga preneli i u Australiju i na Novi Zeland. Kos je ptica stanarica i pripada porodici drozdova.
Štiglić
Štiglić, ili češljugar, je jedna od najlepših ptica pevačica u Srbiji. Odraslu jedinku možemo da prepoznamo po jarko crvenom perju na licu i žuto-crnim krilima i repu. Štiglići su veoma sitne, krhke, oprezne, ali društvene ptice. Žive u svim krajevima u blizini ljudi, kao što su parkovi, voćnjaci ili rubovi šuma. Naseljavaju Evropu, izuzev severnog dela, sever Afrike i zapadne i centralne delove Azije. Štiglići su ptice stanarice i ptice selice. Pripadaju porodici zeba i strogo su zaštićena vrsta u Srbiji.
Plava senica
Brza, radoznala, veoma aktivna i spretna, plava senica se ubraja u jedne od najinteligentnijih ptica na svetu. Peva veoma veselo i glasno, koristeći visoke tonove. Ime je dobila po plavom perju koje se ističe na njenoj glavi, leđima i krilima, u kombinaciji sa belim, žutim i crnim nijansama. Javlja se u svim tipovima šuma, u većem delu Evrope i zapadnom delu Azije. Plave senice su uglavnom stanarice. Kod nas pored plavih, žive i druge vrste senica, poput velike senice, sive senice, dugorepe senice i mnogih drugih. Plave senice iz severnih delova Evrope se zimi sele u naše krajeve.
Crvendać
Crvendać je prepoznatljiv po svom upadljivom crvenkastom perju na vratu, grudima i glavi, koje je u kontrastu sa smeđim i belim perjem na ostalim delovima tela. Veoma je mala ptica, dugačka oko 15 cm, ali vrlo okretna i živahna. Njegova pesma najavljuje proleće, početkom marta, i traje od ranih jutarnjih časova do sumraka. Tokom jeseni, najčešće napušta naše krajeve, mada se i tokom zime može videti. Naseljava gotovo čitavu Evropu i severne delove Afrike. Pripada porodici muharica.
Cajzla
Cajzla, čižak, cajzlić ili žutarica, jedna je od najmanjih ptica iz porodice zeba i najbliži rođak evropskog kanarinca. I cajzlić spada u veoma energične i razdragane ptice. Vešto se penje i skakuće po grančicama, ili visi sa njih naglavačke kada je u potrazi za hranom. Uglavnom živi u šumama širom Evrope, gde je u najvećem delu ptica stanarica, ali naseljava i delove istočne Azije. Tokom zime, javlja se u severnim delovima Afrike. Cajzla je takođe strogo zaštićena vrsta u Srbiji.
Slavuj
Slavuj spada u jedne od najpoznatijih i najboljih pevača na svetu. Postoje dve vrste slavuja, mali i veliki slavuj. Obe vrste su selice, ali na našim prostorima se gnezdi samo mali slavuj. Pripada porodici muharica. Retko kad ga možemo zapaziti, s obzirom na to da ima veoma neupečatljivo smeđe perje koje se stapa sa okolinom. Međutim, njegovu pesmu, koju na proleće peva danju i noću, uvek možemo čuti. Nakon što naprave gnezdo, slavuji prestaju sa pevanjem, a ptići uče da pevaju od svojih roditelja tek sledećeg proleća.
Zelentarka
Zelentarka, zelendur ili kringlov, pripada porodici zeba. Nastanjuje celu Evropu, Malu Aziju, najsevernije delove Afrike, pa čak i Australiju i Novi Zeland, gde su je ljudi nastanili. Zelentarka je i stanarica i selica, česta u šumskim staništima, parkovima, baštama, voćnjacima, ali i na otvorenim prostorima i u naseljima. Njena piskava i melodična pesma se čuje već početkom marta. Mužjaci su žućkasto-sive boje, što zapravo stvara iluziju da su „zelenkasti”. Ženke su dosta tamnije i kod njih preovladava siva boja.
Carić
Carić je sićušna ptica, teška svega desetak grama, ali sa veoma glasnom i živopisnom pesmom. I mužjaci i ženke su kestenastih boja i po izgledu podsećaju na vrapce. Spadaju u vrlo nemirne i brze ptice, a u slučaju kada su uznemireni neprestano pevaju. Možemo ih videti tokom cele godine. Tokom zime se najčešće, u većim grupama, zbijaju u gnezdima, pećinama, ili u pukotinama u kori drveća i stena. Nastanjuje Evropu, najsevernije delove Afrike i Aziju. Carić je jedini član porodice carića.
Poljska ševa
Pesma poljske ševe je uvek bila inspiracija za mnoga književna dela. Uglavnom peva u letu, i to na većim visinama, pa se vrlo lako može zapaziti. Pored toga, prepoznaje se i po maloj ćubi na vrhu glave i dugačkom repu. Spada u ptice selice, a njeno stanište obuhvata vlažna i močvarna područja, stepske oblasti i travnate planinske visoravni. Poljska ševa je široko rasprostranjena u umerenim oblastima Evrope i Azije, i u planinskim delovima severne Afrike. Pripada porodici ševa.
Konopljarka
Konopljarka, aniflan, ili crvena konopljarka, je veoma lepa ptica iz porodice zeba. Mužjaci imaju crvenkasto perje na grudima i na vrhu glave, dok su ženke vitke, sa smeđim i belim nijansama perja. Konopljarka živi širom Evrope, u srednjoj Aziji i Africi, uglavnom na otvorenim površinama, baštama i parkovima. U ishrani koristi semenje različitih vrsta biljaka i konoplju, po kojoj je dobila naziv. Spada u ptice selice i stanarice.
U Srbiji je, nažalost, krivolovom pogođen veliki broj ptica, među kojima su posebno ugrožene ptice pevačice. Pored nelegalnog ubijanja, u zločine nad pticama se ubraja i njihovo zarobljavanje i držanje u kavezima. Ptice pevačice zbog svojih prijatnih pesama i lepote često završavaju na tezgama na pijacama, vašarima, ili se prodaju preko oglasa. Dešavalo se da se na beogradskim pijacama prodaju i strogo zaštićene vrste. Najčešće žrtve među pevačicama su češljugar, cajzla, zelentarka, zimovka, konopljarka, ali i kosovi.
Ovim problemom se aktivno bavi Tim za borbu protiv krivolova u okviru Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Ukoliko primetimo bilo kakav vid zločina nad pticama, bilo da se radi o ubijanju ili njihovom trgovinom, možemo prijaviti nadležnima i na taj način pomoći u borbi protiv krivolova u Srbiji.
Pored pomenutog tima, nadležni organi zaduženi za krivolov su: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Republička inspekcija za zaštitu životne sredine, Pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine, Republička šumarsko-lovna inspekcija i Pokrajinska šumarsko-lovna inspekcija.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije omogućilo nam je i jednu veoma korisnu aplikaciju, pod nazivom Ptice na dlanu, pomoću koje možemo da identifikujemo pticu koju smo videli. Ona uključuje oko 250 vrsta ptica sa teritorije Srbije, a uz svaku vrstu ptice ide i kratak opis i ilustracija. Za mnoge vrste ptica postoje video snimci i zvuci oglašavanja.
